Eventualne kaznene carine Evropske unije na električne automobile iz Kine dovele bi do značajnih pomeranja na tržištu, a efekte bi kao više cene osetili krajnji potrošači, ocenio je danas nemački Institut za svetsku privredu (IfW) iz Kila.
SAD su sredinom maja zbog dampinga uvele visoke kaznene carine na kineske e-automobile i automobilske baterije, poluprovodnike, solarne panele i druge proizvode.
U EU traje žustra rasprava da li treba slediti potez SAD, a Evropska komisija još od 2023. godine analizira da li Kina državnim subvencijama izvoza podriva poštenu tržišnu utakmicu.
Prema projekciji IfW, evropske dodatne carine od 20 odsto dovele bi do smanjenja uvoza e-vozila iz Kine za oko 25 odsto.
Preračunato na gotovo pola miliona vozila koliko je EU uvezla 2023. godine, to bi bilo 125.000 vozila manje, ukupne vrednosti oko 3,8 milijardi evra, a među tim vozilima i veliki broj evropskih brendova koji se proizvode u Kini.
Manjak bi, prema simulaciji instituta, samo delimično mogao da bude kompenzovan većom proizvodnjom u EU, i značio bi da deo dosadašnjeg izvoza EU morao da bude preusmeren na domaće tržište.
„Za potrošače konačni rezultat bi verovatno bile više cene električnih automobila, jer je proizvodnja u EU znatno skuplja nego u Kini zbog cene energije i materijala“, rekao je stručnjak IfW za trgovinu i autor istraživanja Julijan Hinc.
Dodao je, međutim, da nipošto nije sigurno da bi evropski proizvođači mogli da popune nastalu prazninu, a da bi i kineski proizvođači kao što je BYD mogli da podmiruju potražnju i iz novih proizvodnih pogona koje bu podigli u Evropi.
Prema simulaciji, kaznene carine bi značile i smanjenje evropskog izvoza u Kinu u segmentu automobili i delovi.
IfW je naglasio da u svojoj simulaciji nije uzeo u obzir eventualne kontramere Kine.
Carinama se najviše protivi Nemačka, čija je snažna automobilska industrija i najaktivnija na kineskom tržištu.
Kina je već upozorila da će odgovoriti kontramerama koje će pogoditi EU i SAD. Kinesko ministarstvo trgovine je saopštilo da će od 1. jula ograničiti izvoz vazduhoplovne i tehnologije povezane sa vazduhoplovstvom.
Portal Politico.eu, pozivajući se na izvore iz Evropske komisije, piše da su vlasti u Pekingu komesaru za trgovinu Valdisu Dombrovskisu uputile dugačko pismo u kojem su izrazile negodovanje zbog istrage Komisije i pretećeg trgovinskog rata.
U pismu se navodi da pregovorima treba doći do svežih ideja za rešavanje trgovinskih sporova.
U pismu, Preking nije samo zatražio „primirje“ i obustavljanje istrage, već je zapretio da će u suprotnom svojim merama odmazde naneti udarac evropskom vazduhoplovnom i poljoprivrednom sektoru.
Mere u oblasti poljoprivrede ozbiljno bi pogodile EU pošto je Kina treće izvozno tržište za njene poljoprivredne i prehrambene proizvode. Mere u avijaciji bi najviše pogodile evropskog proizvođača aviona Erbas, koji je veliki snabdevač kineskog trišta.
Jedan portparol Dombrovskisa potvrdio je za Politiko da se radi na odgovoru na to pismo.
Subvencionisana kineska roba preti tržištu Evrope, ali ne i Srbije