Vatikan se sprema za novu konklavu: Koliko košta izbor pape i koliko je bogatstvo Rimokatoličke crkve?

Prvi dan posle Uskrsa u Vatikanu je u 89. godini preminuo Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, koja ima više od 1,3 milijarde vernika u svetu. Njegova sahrana, saopštio je Vatikan, biće 26. aprila u 10 sati u Bazilici Svetog Petra.

Ono što sada sledi Rimokatoličkoj crkvi jeste izbor novog pape, koga će birati kardinali, kojih širom sveta ima 252.

Kako samo oni koji imaju manje od 80 godina imaju pravo da glasaju za novog papu, piše BBC, trenutno je 135 onih koji imaju pravo izbora.

Kada se bira novi papa, svi kardinali se pozivaju u Vatikan, u Rim, na papsku konklavu. To je izborni proces koji se održava poslednjih 800 godina.

„Da bi glasački listići ostali tajni, kardinalima se nalaže da se ne služe uobičajenim rukopisom. Ako nema odlučujućih glasova do kraja drugog dana, treći dan se ustupa molitvi i kontemplaciji, bez održanog glasanja“, piše BBC.

Izbori se nastavljaju normalno posle toga, a kandidatu je potrebna dvotrećinska većina kardinalskih elektora da bi bio izabran za papu.

Proces može da potraje i nekoliko dana ili, ponekad, nekoliko nedelja, uz komplikovanu logistiku i organizaciju, tako da konklava, iako duboko duhovni čin, u svojoj materijalnoj manifestaciji predstavlja vrlo skup događaj.

Koliko košta izbor pape?

Foto: Catholic Church England and Wales, Flickr

Troškovi konklave, kako se naziva proces izbora novog pape u Vatikanu – obično su nepoznanica, jer zavisi od mnogo faktora, ali postoje procene.

Iako se ovog trenutka ne zna koliko će Vatikan koštati proces izbora novog pape, nakon smrti pape Franje, vatikanski zvaničnici su ranije procenili da su sahrana pape Jovana Pavla II 2005, kao i konklava za izbor pape Benedikta XVI i inauguracija novog pape zajedno tada koštali oko 8,9 miliona dolara.

Ova suma uključivala je dodatne isplate zaposlenima u Vatikanu, pojačane mere bezbednosti, prekovremeni rad i privremene modifikacije Sikstinske kapele za potrebe konklave, pisao je 2014. godine Nacionalni katolički reporter.

Završni budžetski izveštaji Vatikana za 2013. godinu pokazali su da je Vatikan tu godinu završio sa suficitom od 8,5 miliona evra. Ali je budžet Svete Stolice, koji obuhvata kancelarije Rimske kurije (administracija) i vatikanske medijske službe, završio 2013. sa deficitom većim od 24,4 miliona.

Više od polovine tog iznosa, nekih 14 miliona evra, pripisano je naglom padu vrednosti vatikanskih investicija u zlato. Prosečna cena zlata pala je te godine za više od 29 odsto u odnosu na prosečnu vrednost iz prethodne.

Osim toga, NCR piše da se pretpostavlja da je deficit uključivao i troškove povezane sa povlačenjem pape Benedikta XVI u februaru 2013. godine, kao i konklavom, odnosno izborom i inauguracijom pape Franje.

Te godine, kada se poslednji put birao papa, kolegijum kardinala, koji postavlja budžet i odobrava rashode tokom tranzicije papinstva, odlučio je da ne isplati zaposlenima dva tradicionalna bonusa. Ipak, kao i uvek, najveća pojedinačna stavka u budžetu Svete Stolice bili su „lični troškovi“. Te godine u Vatikanu je bilo 2.886 zaposlenih, a ukupni troškovi za osoblje iznosili su 125 miliona evra.

Odakle sve stižu prihodi?

Budžet države Vatikan, koji uključuje prihod od vatikanskih muzeja i kancelarije za poštanske marke i kovanice, završio je 2013. sa profitom većim od 33 miliona evra, za 10 miliona evra više u odnosu 2012.

Vatikan se delimično finansira i iz doprinosa biskupija širom sveta. Tokom 2013. godine, prema podacima Vatikana, te biskupije su dale ukupno 22,4 miliona evra, što je povećanje od oko 88.000 evra u odnosu na 2012.

Kako je to poslednjih godina?

Poslednjih nekoliko godina, Vatikan je uveo strože kontrole nad troškovima. Na primer, prema „motu propriju“ iz 2024. godine (vrsta dokumenta koji donosi papa na vlastitu inicijativu) svaka vatikanska institucija mora da traži odobrenje Sekretarijata za ekonomiju za izdatke koji prelaze dva odsto njenog ukupnog budžeta, na osnovu proseka završnih bilansa iz prethodne tri godine, piše Vatican News.

Iako tačne cifre za poslednje konklave nisu javno dostupne, jasno je da organizacija ovog događaja zahteva značajna sredstva i pažljivo planiranje.

Koliko je Crkva bogata?

Foto:
Gary Campbell-Hall, Flickr

Rimokatolička crkva ima najmanje 73 milijarde dolara u imovini, piše Market place. To je, recimo, nešto manje od trenutnoog bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Neki izveštaji, kako piše britanski portal GB Times, sugerišu međutim, da Rimokatolička crkva poseduje imovinu vrednu više od čak 170 milijardi dolara, uključujući nekretnine, investicije i likvidna sredstva, dok Njujorker tvrdi da je crkva jedan od najvećih vlasnika nekretnina na svetu, sa procenjenom vrednošću nekretnina u rasponu do dve hiljade milijardi dolara.

Market place podseća da Crkva poseduje ogromnu imovinu, uključujući milijarde dolara u nekretninama i neprocenjiva umetnička dela, ali i vatikansku banku. Međutim, njene finansije su uglavnom tajne. Stručnjaci kažu da je gotovo nemoguće precizno proceniti to bogatstvo.

„U nekim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke, postoje nacionalne crkve koje imaju decentralizovane ekonomske sisteme“, kaže Džejson Beri, novinar i autor knjige „Dajte caru carevo: Tajni život novca u Katoličkoj crkvi“.

Banka, muzeji, zemljište…

Finansijski izveštaji iz 2021. godine pokazuju da je Institut za verska dela, poznat i kao Vatikanska banka, ostvario neto profit od 18,1 milion evra i imao ukupnu imovinu od oko 2,8 milijardi evra.

Banka u Vatikanu je privatna finansijska institucija bez ekspozitura, a bivši vatikanski ministar finansija, otac Huan Antonio Gerero Alves, govorio je za Vatican News o finansijskim izveštajima Svete Stolice za 2021. godinu, otkrivši da je ukupna imovina tada iznosila 3,9 milijardi evra.

Osim toga, Vatikan čuva desetine hiljada umetničkih dela u svojih 26 muzeja, uključujući i Sikstinsku kapelu, u kojoj se nalaze dela nekih od najpoznatijih umetnika u istoriji.

Tu su Rafaelova freska „Škola u Atini“ i Mikelanđelovo delo „Stvaranje Adama“.

Godine 2004, jedan vatikanski knjigovođa izjavio je da su Bazilika Svetog Petra i Sikstinska kapela neprocenjive i „simbolično procenjene na 1 evro“, piše Market place.

Foto: rafaelm, Flickr

Neka dela je lakše proceniti, poput Van Gogove slike „Pijeta“, koja prikazuje Devicu Mariju i Isusa Hrista posle raspeća. Procene su da bi samo ova slika vredela 50 miliona dolara.

Katolička crkva poseduje i zemljište širom sveta, više od 700.000 kvadratnih kilometara, što je otprilike veličina Teksasa, kaže Džerald Pozner, autor knjige „Božji bankari: Istorija novca i moći u Vatikanu“.

„To uključuje ambasade, crkve, katedrale, manastire, škole i samostane“, rekao je Pozner, a samo katedrala Svetog Patrika u Njujorku ima ogromnu vrednost jer se nalazi u srcu Pete avenije.

Pozner je, piše MP, pokušao da dobije procenu vrednosti crkvenih nekretnina od poreskih vlasti.

„Znamo da su poreske procene često niže od stvarne tržišne vrednosti nekretnina. Ali čak ni to nemaju. Pošto je u pitanju imovina oslobođena poreza, niko u vladi ne troši vreme na procenu njene vrednosti,“ ističe on.

Ali Pozner smatra da Vatikan „uređuje svoje finansije“ i to zahvaljujući evru, koji je usvojen početkom 2000-ih.

„Ono što tada nisu shvatili jeste da su, prihvatanjem evra, pristali da Brisel vrši nadzor nad njihovom centralnom bankom i da osigurava usklađenost sa međunarodnim bankarskim pravilima,“ rekao je Pozner.

Ušli smo u period veće transparentnosti kada je reč o Katoličkoj crkvi, napominje on, ali verovatno nikada nećemo zaista znati pun obim njene imovine.