Zabranjeno izdavanje dozvola za MHE do 10 megavata u BIH

U Federaciji Bosne i Hercegovine na snagu stupa zakon kojim je zabranjeno izdavanje dozvola za male hidroelektrane (MHE), koje imaju snagu do 10 megavata, prenosi portal Balkangreenenergynews. Ekološki aktivisti upozoravaju da ima još mnogo projekata MHE sa validnim koncesijama, koji mogu da nastave sa realizacijom.

Posle desetogodišnjeg otpora izgradnji MHE u Federaciji BiH, gornji dom Parlamenta je skoro jednoglasno obustavio njihovo planiranje i izgradnju.

Dom naroda je prihvatio taj predlog više od dve godine nakon što je Predstavnički dom glasao za Deklaraciju o zaštiti reka Zapadnog Balkana i pozvao na revidiranje postojećih dozvola i koncesija za MHE kao i projekata u razvoju.

Stanovnici zajednica koje su na udaru su krenuli u borbu pre više od decenije, uz pomoć aktivista za zaštitu životne sredine, a sada upozoravaju da u zemlji ima na stotine projekata sa ugovorima o koncesiji, kao i da im zakon daje izuzeće.

Kako se dodaje, u toku i inicijativa da se na izgradnju malih hidroelektrana uvede moratorijum.

U Eko akciji iz Sarajeva kažu da će ovom odlukom biti sprečena izgradnja 111 malih hidrocentrala na 60 reka u Federaciji BiH, kao i da će se znatno povećati šanse da se spreči gradnja 62 MHE na 39 reka.

Uvojenim izmenama Zakona o električnoj energiji otvara put institucijama da preispitaju važeće dozvole.

U celoj Bosni i Herccegovini trenutno ima 119 MHE, od čega 50 u Republici Srpskoj. Taj entitet je pre skoro pola godine izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije obustavio isplatu podsticaja za MHE, ali još nije zabranio njihovu izgradnju.

Kako je ranije prenela Nova ekonomija, u Srbiji je odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji donela Opština Vlasotince, ali su ekološki aktivisti prošle godine ukazivali da se ona nepoštuje.

Vlada Srbije je prošle godine usvojila izmene Zakona o zaštiti prorode kojima je zabranjena izgradnja MHE u zaštićenim područjima.

Naš portal je pre dve godine pisao kako su zbog izgradnje MHE tada bili najugrođeniji Nacionalni park Kopaonik, kao i Park prirode Golija.

U Srbiji je bilo slučajeva da se nakon protesta meštana, investitorima u MHE oduzmu dozvole za izgradnju takvih objekata, kao što je bio slučaj u užičkim selima Bioska i Ročnjak 2019. godine.

Ipak, najupečatljiviji je primer borbe meštana i aktivista protiv izgradnje MHE je u selu Rakita na Staroj Planini, kada formirana velika grupa građana na društvenim mrežama koja i kada su činjenice o lošim stranama izgranje MHE počele da dopiru do šire javnosti.

Nekadašnji dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, sada prorektor Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, često je naglašavao da se izgradnjom MHE uništava priroda, a zauzvrat dobija mala količina energije.