Međunarodni monetrni fond proslavlja 75. rođendan, a ondašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije 1944. i jedan od osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na toj konferenciji.
Tada su 44 zemlje definisale osnove na kojima će počivati međunarodni monetarni sistem posle Drugog svetskog rata, a uz MMF osnovana je i Međunarodna banka za obnovu i razvoj.
Nakon demokratskih promena 2000. Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF. Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i posvećenosti ekonomskim reformama koje je vodio Aleksandar Vučić.
Poslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora.
U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom.
To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije.
U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića na slici).
Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.
Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.
Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.
Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice, na slici dole) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om.
Tipičan primer obmanjivanja MMF-a je bilo usvajanje zakona o penzionom i invalidskom osiguranju u koji je, nakon amandmana Socijalističke partije Srbije, ušla odredba da da prosečne penzije u naredne tri godine ne mogu pasti ispod 60% prosečne zarade.
MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine.
1. 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.
PROČITAJTE JOŠ: MMF NAM DAO DIJAGNOZU: DRŽAVNA PREDUZEĆA VELIKI UDAR ZA BUDŽET
2. 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.
3. 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi.
Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara.
4. 16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na 2.941,95 miliona evra.
Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.
5. 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime.
Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena.
6. 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018.
7. 18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera I ne predviđa povlačenje novca.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vlada Srbije očekuje da će rast domaćeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini biti 3,5 odsto. Sa ovom ocenom se slaže i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je prvobitno očekivao rast od 3,3 odsto, a...
Farmaceutska kompanija Galenika nastavlja strateško širenje portfolija kroz partnerstvo i ekskluzivni ugovor sa kompanijom Cantabria Labs, jednim od vodećih španskih proizvođača dermatoloških brendova. Na ov...
Konferencija Digital Day 2024 “Shape the Future of AI” održaće se 21. maja u Domu omladine Beograda. Kako se navodi u najavi događaja, veštačka inteligencija izaziva upadljiv strah od povratka kontrole na...
Delovi dve saobraćajnice kod Priboja biće izmešteni zbog planirane izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica". Elektroprivreda Srbije (EPS) oglasila je danas tender kojim traži tehničku dokumentaciju z...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
