Albanija ima bolji energetski sistem od Srbije

Analitičari SEF ocenili su da geopolitički konflikti, „sajber“ bezbednost i promene u energetskoj infrastrukturi predstavljaju najveći izazov, ali i najveću šansu, za energetsku arhitekturu u svetu.

Energetski sistemi zemalja ocenjivani su po tri kriterijuma – ekonomski rast i razvoj, ekološka održivost i pristup energiji i bezbednost i Srbija je po prvom na 73, po drugom na 96. a po trećem kriterijumu na 72. mestu u svetu.

Srbija je u prethodnom izveštaju SEF, za 2015. godinu, bila 71. od 125 zemalja.

Među rangiranim zemljama iz okruženja, najbolju energetsku arhitekturu ima Albanija, koja je na 17. mestu globalne liste, a sledi Hrvatska na 18. poziciji dok je Bosna i Hercegovina 93. U prethodnom izveštaju Albanija je bila 13, Hrvatska 21. a BiH 102.

Godišnje rangiranje Svetskog ekonomskog foruma treba da pomogne zemljama da odgovore na izazove energetske transformacije i identifikuju prilike u svojim energetskim sistemima.

Najbolje plasirane na globalnoj listi ponovo su Švajcarska (1.) i Noreška (2.) jer obe imaju dobro izbalansirane energetske sisteme. Švedska je 3, Francuska 4, Danska 5, Austrija 6. a Španija 7. i tih sedam zemalja ima isti broj poena (0,8 na listi od 0 do 1 gde je 1 najviše).

SEF ocenjuje da su vodeće svetske ekonomije i dalje slabije rangirane jer njihova energetska tranzicija traje duže zbog kompleksnosti energetskih sistema.

Kako se navodi, uz izuzetak Francuske, nijedna od 12 zemalja sa najvećim bruto domaćim proizvodom (BDP) u svetu nije među deset prvoplasiranih.

SAD su 48. na svetu po performansma energetskog sistema, Japan je 50, Brazil je sa 25. mestom najbolje plasirana zemlja BRIKS, Rusija je 52, Južna Afrika 76, Indija 90. a Kina 94.

Kada je reč o diversifikaciji izvora energije kao riziku i šansi za unapređenje energetskog sistema, SEF ocenjuje da taj trend delom predvodi ekspanzija obnovljivih izvora koji nude niske i stabilne operativne troškove. Više razvijenih zemalja, uključujući Austriju, Finsku, Dansku, Portugaliju, Nemačku i Francusku, predvode energetsku tranziciju na alternativne i obnovljive izvore. Gledano na globalnom nivou, kapaciteti za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora skočili su za 650 odsto u poslednjih deset godina i učestvuju sa 6 odsto u ukupnoj proizvodnji.