„Zašto je Er Srbija finansijski uspešna“: Hrvatski portal o srpskoj nacionalnoj aviokompaniji

Er Srbija je u 2022. godini imala profit od 21,5 miliona evra, u 2023. godini 40,6 miliona evra, a u 2024. godini 41,5 miliona evra. Kako piše regionalni avio-portal Zamaaero, poslednje dve brojke su veoma fascinantne i, s obzirom na broj putnika i aviona u floti, bolje su od niza evropskih kompanija. Ovaj portal postavlja pitanje – kako to da Er Srbija ima tako dobre brojke?

Radi poređenja, Kroacija erlajns zabeležila je gubitak od 18,2 miliona evra u 2022. godini, veliki minus od skoro 20 miliona evra u 2024. godini, a u 2023. godini bila je pozitivna za minimalna dva miliona evra samo zahvaljujući prodaji Erbasa A319 i A320, piše Zamaaero.

Prvi razlog za visoku profitabilnost Er Srbije su letovi za Rusiju, navodi se u analizi.

„Uz Turkiš Er, Er Srbija je jedina evropska kompanija koja ima letove za Rusiju. Ovog leta je imala čak 31 nedeljni let za Rusiju, 20 za Moskvu, sedam za Sankt Peterburg i po dva za Kazanj i Soči. Najveći uskotrupni avioni A320 često lete za Moskvu, a ponekad može da leti i A330-200. Ali ono što je još važnije jeste da je cena karata za Rusiju pre Kovida-19 bila oko 250 do 350 evra, dok je sada redovno preko 1000 evra, a može ići i do 1300 evra“, navodi Zamaaero.

Faktor popunjenosti na ovim rutama je izuzetno visok, a ovi letovi imaju i dosta putnika sa presedanjem za Crnu Goru, Evropsku uniju, Švajcarsku, Norvešku, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD, gde ruske kompanije ne mogu da lete, piše ovaj portal.

„Ovi letovi donose mnogo novca kompaniji. Prema nekim nezvaničnim procenama, kompanija zarađuje oko 50.000 evra po letu, što znači nedeljni profit od 1,5 miliona evra ili možda 80 miliona evra godišnje“, piše Zamaaero.

Kompanija takođe zarađuje na brojnim letovima za Kipar, gde Turska ne može da leti, pa turski putnici lete preko Beograda. Takođe i na brojnim letovima za Crnu Goru (u špicu sezone čak 59 nedeljnih letova ili prosečno 8,4 dnevno) koji imaju prilično visoke cene. Tu kompanija zarađuje ozbiljan novac, posebno jer na tim letovima postoji i određeni broj putnika iz Rusije koji poseduju nekretnine u Crnoj Gori, navodi se u analizi.

Autor podseća i da Er Srbija ima ogroman broj čarter linija, dok je broj drugih čarter operatera u Srbiji veoma mali.

„Er Srbija drži ogroman procenat čarter letova iz Srbije. Ogroman! Značajno preko 90 odsto. Podsetimo se kako je Direkcija štitila kompaniju odbijajući zahteve za čarter letove iz Turske, Egipta i Tunisa stranim kompanijama. Pored toga, kompanija ima i niz letova za Vladu Srbije (političke delegacije, prirodne katastrofe, letovi za repatrijaciju…), i sportske organizacije koje finansira Vlada Srbije, gde ne štede novac i ne pitaju koliko košta. To su značajni prihodi za kompaniju“, piše Zamaaero.

Dodaje se i da kompanija takođe ima veoma niske troškove plata i beneficija za zaposlene, a ima dvostruko veći procenat isplata zaposlenima u ukupnim troškovima u poređenju sa drugim kompanijama u Evropi.

Kompanija takođe plaća niske cene goriva, među najnižima u Evropi, zahvaljujući sporazumu između NIS-a i Republike Srbije. Isto tako, Er Srbija ima veoma niske cene aerodromskog taksi prevoza u poređenju sa drugim kompanijama koje lete za Beograd, i u poređenju sa većinom evropskih kompanija koje plaćaju više na svojim matičnim aerodromima.

„Na kraju, kompanija dobija ogromnu količinu novca od PSO, daleko više nego druge kompanije u Evropi, pa čak i više nego Kroacija erlajns. Pored toga, ovaj PSO je netransparentan i ne sprovodi se po strogim pravilima Evropske unije (gde kompanija mora da opravda svaki cent, a može da naplati samo 5 odsto profita), tako da je vrlo moguće da ovde kompanija ‘štedi’ značajna sredstva, i da ovaj PSO zapravo služi za izgradnju finansijskog stanja kompanije“, piše u analizi.

Međutim, navodi se i da profit kompanije smanjuje veliki broj novih linija čije uspostavljanje i profilisanje koštaju mnogo novca.

„Iznenadna otkazivanja letova samo dvadeset dana unapred, posebno u dugoj polovini zime, što je već postala redovna praksa za kompaniju, takođe smanjuju profit. Profit takođe smanjuje značajan broj kašnjenja i otkazivanja letova, iako je ta cifra daleko manja nego leta 2023. godine, kada je bukvalno vladao haos“, piše u analizi.

Er Srbija je 2023. godine bila druga u Evropi po kašnjenjima i otkazivanju letova. Profit takođe smanjuje veliki broj aviona u zakupu sa mokrim zakupom. U poslednjoj godini kompanija je imala sedam aviona u zakupu (čak i zimi, što je veoma čudno), a 2023. godine broj ovih aviona je bio znatno veći (10 aviona, a sa kraćim zakupima i više), navodi Zamaaero.

Dalje, ima manji profit zbog činjenice da je jedan broj njenih aviona prizemljen, posebno zimi. Leti je čak jedan i po A330 prizemljen, a zimi čak dva i po su nezaposlena. Profit smanjuje i velika fluktuacija pilota i kabinskog osoblja, pošto popriličan broj njih napušta kompanije, pa kompanija mora stalno da obučava nove posade. Nedostatak adekvatnog ff programa takođe smanjuje profit. Troškovi čak četiri filijale u Beogradu takođe smanjuju profit, što nije praksa kompanija u Evropi koje masovno zatvaraju svoje filijale. Konačno, profit smanjuju i četiri različita modela aviona u floti (ATR 72, Embraer E190/195, Airbus A319/320 i A330-200), što je veoma neobično za kompanije ove veličine koje obično imaju dva ili tri modela u floti.

„Er Srbija je bukvalno uzela šta je mogla, iskoristila je sve što je mogla da svoje poslovanje učini što boljim. I svaka joj čast i čestitke. Svemu tome treba dodati i ogromnu agilnost kompanije, značajan rast broja ruta i učestalosti i uspeh u borbi protiv konkurencije“, piše Zamaaero.

Zamaaero je nekoliko puta pisao da se ograđuje u vezi sa profitom Er Srbije, pošto kompanija nikada nije odgovorila na tri pitanja koja su „zaista bila sumnjiva iz finansijskog izveštaja“.

„Čudno, ali odmah nakon postavljanja ta tri pitanja, kompanija je iznenada prestala da komunicira sa Zamaaaero i da odgovara na pitanja, iako smo samo dan ranije dobijali odgovore u roku od sat ili dva, pa čak i posle ponoći“, piše ovaj portal.

Er Srbija iz Rige vratila „građane koji su želeli da podrže reprezentaciju“, pa nije mogla da vrati – reprezentaciju