Anketna komisija za nadstrešnicu: Iz zakona izbrisana obaveza provere stabilnosti zgrade tokom rekonstrukcije

Anketna komisija, formirana sa ciljem ispitivanja odgovornosti za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, održala je prvu u nizu konferencija za štampu, na kojoj je predstavila prvi delimični preliminarni izveštaj o povredi prava na život u slučaju pada nadstrešnice. Najveći problem koji je utvrdila Komisija jeste redefinisanje pojma „rekonstrukcije“, u čemu bi mogao da se nađe i razlog obrušavanja nadstrešnice.

Ispred Anketne komisije danas su se obratili profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković, građevinski inženjer Danijel Dašić i izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović.

Pre svega, Marinković je istakao da je obaveza države da zaštiti život, i to kroz uspostavljanje odgovarajućeg normativnog okvira kojim se sprečavaju rizici od ugrožavanja života. Zadatak Anketne komisije je da utvrdi koji je kvalitet tih propisa u Srbiji i da po tom osnovu zaključi da li je, u ovom slučaju, došlo do povrede prava na život.

“Građenje samo po sebi proizvodi dobre stvari, ali je ozbiljan poduhvat, pogotovo kada je reč o ovakvom projektu kao što je Železnička stanica i sam takav poduhvat zahteva da je normativni okvir države takav da sprečava moguće rizike po život, usled eventualnog urušavanja građevine. Ono što mi vidimo kao osnovni problem u našem normativnom poretku jesu oni delovi koji se odnose na neuređenost pitanja javnih nabavki, u vezi sa angažovanjem izvođača, podizvođača i potpodizvođača. Vidimo da je naš pravni okvir bio nepredvidiv i samim tim vodio ka samovoljnosti prilikom angažovanja subjekata koji su radili na izvođenju radova na rekonstrukciji Železničke stanice i konkretno nadstrešnice”, rekao je Marinković.

Sporno angažovanje firmi

U ovom slučaju, problematično je to što je angažovanje moralo da bude u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i standardima kojima se postiže konkurentnost, efikasnost, ekonomičnost, ali pre svega – stručnost firmi koje obavljaju posao.

„To, međutim, u Aneksu međudržavnog sporazuma između Srbije i Kine iz 2013. godine, nije bilo omogućeno. Taj aneks nije predviđao primenu našeg zakona o javnim nabavkama, već upravo suprotno – isključenje javnog nadmetanja, osim ukoliko komercijalnim ugovorom nije predviđeno drugo. Sam komercijalni ugovor, pak, ne propisuje javne nabavke, ali predviđa da će se poslovi angažovanja izvođača, odnosno podizvođača, obaviti u skladu sa nabavkama, ali kakvim – opet nije precizirano. Kada pogledamo firme koje su angažovane, ne samo da nisu postojale nabavke, (kada je reč o angažovanju podizvođača, konkretno firme Starting, kao i potpodizvođača), nego nije postojala ni saglasnost Vlade kao finansijera, niti ‘Infrastrukture železnica’ kao investitora”, rekao je Marinković.

Iz tih razloga, članovi Komisije imaju sumnju da nisu izabrani najbolji mogući izvođači radova.

Izmene zakona u korist investitora

Inženjer Danijel Dašić rekao je da su od 2014. godine do danas sve izmene zakona rađene u korist investitora, zarad olakšavanja i ubrazavanja radova.

„Famozni Doing Business Index bio je glavni razlog zašto smo naše norme, koje su bile dobre i primenjive, polako gasili jednu po jednu. Ključna je bila izmena pojma rekonstrukcije. Sada, ako rekonstruišete, više ne morate da radite komplikovane statičke proračune, da proveravate stabilnost zgrade… Zakonodavac je samo obrisao tih nekoliko rečenica iz Predloga zakona i sada je rekonstrukcija dovedena na nivo radova poput krečenja. To je bio veliki propust, jer se projekat izvođenja radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu zvao ‘projekat rekonstrukcije’ i time je skinuta velika obaveza sa strane projektanta da sprovodi ozbiljne kalkulacije oko toga da li će, recimo, ta nadstrešnica dovesti do nekih problema”, rekao je Dašić.

Ukratko, nakon idejnog projekta, nije potrebno raditi dodatne analize, što se vidi na osnovu toga da u idejnom projektu nije ni postojala rekonstrukcija nadstrešnice koja se kasnije srušila.

Drugi problem na koji je ukazao Dašić jeste ponovo sistem angažovanja firmi.

„Prvi sporazum sa Startingom potpisan je u novembru 2021. godine ‘na bazi prijateljskog dogovora’. Nisam nikad čuo da je to zvanična procedura ugovaranja poslova u građevini, barem u onom svetu koji poštuje zakone“, kazao je.

Problematične su i reference i stručnost firmi “Deko tim” i “Bob”, koje su bile angažovane kao podizvođači radova.

„Jedna se bavi veletrgovinom, dok se druga bavila trgovinom, pa postavljanjem podnih i zidnih pločica. Njen godišnji promet kretao od 1.800 evra, a onda je godišnji prihod skočio na 1,7 milona evra. To bi, u najmanju ruku, trebalo da izazove reakciju ljudi koji prate tokove novca, jer to nije moguće čak i u mnogo jačim ekonomijama. Inače, više od 200 podizvođača bilo je angažovano na ovom projektu, ali je samo 67 imalo neku vrstu saglasnosti. Na listi tih izvođača nisu ni Deko tim ni Bob, pa je veliko pitanje ko je ta moćna osoba ili osobe koja je van prostora predviđenog za izvođenje građanskih radova, po svim normativima i standardima projektnog menadžmenta ili upravljanja projektima, donosila odluke”, kazao je Dašić.

Dva aneksa u četiri dana

Kada je reč o angažovanju firme Starting, Dašić podseća da je samo osam meseci nakon potpisivanja sporazuma od 1,9 miliona potpisan ugovor na 5,1 milion. Čak osam aneksa ugovora sa ovom firmom potpisano je u roku od 16 meseci, a dva su Dašiću posebno interesantna. Prvi je potpisan 9. januara 2023, drugi 13. januara iste godine. Inače, Aneksi se potpisuju iz tri razloga – promena količine, nepredviđeni radovi i promena cena.

“Mene interesuje šta se desilo u ta četiri dana, da su morali dva aneksa da rade”, kaže Dašić.

Uzrok urušavanja nadstrešnice

Ono što je Komisija uvtrdila kao razlog urušavanja nadstrešnice, u pogledu samih propisa, redefinisanje pojma rekonstrukcije koje je učinjeno 2018. godine.

„Dakle, 2018. se donose izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i redefiniše se pojam rekonstrukcije, tako da se zapravo iz tog pojma izostavlja provera stabilnosti i sigurnosti objekta”, rekao je Marinković i dodao da to nije jedino što nedostaje u našim propisima.

„Postoji i jedna druga praznina u našim propisima za koju je takođe odgovorna Republika Srbija, kao donosilac tog propisa – i Vlada koja ga je predložila i Narodna skupština koja ga je donela. Naime, sam Projekat za izgradnju, koji je poslednji element uspostavljanja tehničke dokumentacije – nikakvoj kontroli ne podleže, ta poslednja faza nije obuhvaćena nikakvom kontrolom”, objasnio je on.

Da smo je imali, smatra profesor, možda bi se izbegao pad nadstrešnice, zato što je upravo u toj fazi bilo predviđeno da se vrše radovi na samoj nadstrešnici, koji sami po sebi iziskuju prethodnu proveru stabilnosti i sigurnosti objekta.

Podsećamo, nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu srušila se 1. novembra prošle godine. Na licu mesta poginulo je 14 osoba, a povredama je podlegla još jedna osoba. Dve osobe teško su povređene.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu do sada je podiglo optužnicu protiv 13 ljudi, uključujući bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića. Pad nadstrešnice doveo je do masovnih protesta i studentskih blokada, a prvi od zahteva iznetih na njima je objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja železničke stanice.

Anktetna komisija, inače, neformalna je grupa profesora, pravnika i stručnjaka koja je najavila da će ispitati odgovornost za pad nadstrešnice.

Pad nadstrešnice: Tužilaštvo pokrenulo istragu o mogućoj korupciji