Ažurirana verzija obrasca za CBAM izveštavanje

Evropska komisija je 22. marta 2024. godine objavila izmenjenu i dopunjenu verziju dokumenta „CBAM komunikacioni obrazac za instalacije“, verzija 2.0, koja predstavlja unapređenu verziju ovog dokumenta u odnosu na prethodnu verziju 1.1 iz novembra 2023. godine.

Radi se o komunikacionom obrascu koji se preporučuje operaterima instalacija za komunikaciju između izvoznika iz trećih zemalja i uvoznika u EU (CBAM deklarant).

„Iskustvo operatera instalacija i drugih korisnika ovog obrasca za CBAM izveštavanje pokazalo je određene neusaglašenosti i potrebu da se izvrše korekcije. Privredna komora Srbije će nastaviti redovno da prati sve buduće novine i izmene u CBAM dokumentima i da o tome kontinuirano informiše zainteresovanu javnost, preko CBAM stranice na sajtu PKS“, rekao je Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost, saopštila je PKS.

Srpske kompanije koje u Evropsku uniju izvoze proizvode iz sektora aluminijuma, gvožđa/čelika, cementa, veštačkih đubriva, električne energije, vodonika imaju u buduće obavezu da svoje partnere u EU obaveštavaju o direktnim i indikretnim emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u te proizvode.

Da bi sprečila potencijalno „curenje ugljenika“, odnosno rizik da evropski proizvođači presele svoju proizvodnju u zemlje u kojima se naplaćuju manji (ili nikakvi) porezi na ugljenik, ili da pak nesmetano uvoze konkurentne proizvode iz trećih zemalja na svoje unutrašnje tržište, EU je u maju prošle godine donela Uredbu o mehanizmu prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM Regulation) koja je na snagu stupila u oktobru iste godiine.

Uredba sadrži određene zahteve, koji se odnose na operatere instalacija-izvoznike i CBAM deklarante-uvoznike ove robe, o tome na koji način se vrši izračunavanje specifičnih ugrađenih emisija i šta treba da sadrži izveštaj koji podnosi CBAM deklarant.

Inicijalni obuhvat CBAM pokriva uvoz robe iz šest sektora sa intenzivnim emisijama za koje se smatra da su izloženi većem riziku od „curenja ugljenika“ na carinsku teritoriju EU: električna energija, gvožđe i čelik, cement, aluminijum, đubriva, vodonik.

Pre nego krene puna primena ovog propisa, određen je prelazni period koji je započeo 1. oktobra 2023. i trajaće do 31. decembra 2025. godine.

Tokom prelaznog perioda kompanije u Evropskoj uniji koje iz trećih zemalja uvoze robu iz obuhvaćenih sektora (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) imaju obavezu izveštavanja Evropskoj komisiji o specifičnim ugrađenim emisijama (direktnim i indirektnim) i o eventualnoj ceni ugljenika plaćenoj u zemlji porekla.

Sa druge strane, kompanije van EU koje proizvode i izvoze u EU ovu robu (uključujući kompanije iz Srbije) imaju obavezu da vrše monitoring i izračunavaju direktne i indirektne emisije i o tome obaveštavaju svoje partnere u EU.

Prošle godine 2.400 firmi iz Srbije izvozilo CBAM robu u EU