Banke najavile poskupljenja, a NBS mere za zaštitu potrošača

Narodna banka Srbije (NBS), kao ni druge centralne banke u svetu, svojim propisima i odlukama ne utvrđuje konkretnu visinu naknada koje naplaćuju banke, rekli su nedavno predstavnici domaće centralne banke za Novu ekonomiju.  Ali, ove sedmice banke su najavlile povećanje naknada za  svoje usluge, zbog čega je NBS saopštila da priprema paket mera kojim planira da zaštiti standard građana Srbije.

Mere će biti usvojene 11. avgusta na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora Narodne banke Srbije.

Ekonomisti ocenjuju da je kriza zbog rata u Ukrajini bankama samo izgovor da poskupe usluge jer realnog osnova nema.  

Banke su najavile povećanje naknada za različite usluge, uključujući pogrešno kucanje pina, kako su preneli mediji, održavanje računa, provizija za mobilno bankarstvo, podizanje čekova. 

Izdavanje serije čekova će, umesto 200, koštati 300 dinara, dok će održavanje računa poskupeti za oko 80 odsto, pojedine banke su već najavile poskupljenje ove usluge sa 250 na 500 dinara, izdavanje kartice po hitnom postupku koštaće 400 dinara, iako je do sada bilo besplatno, prenose mediji. 

Važeći zakoni i propisi

Zakonom o platnim uslugama je predviđeno da banka (pružalac platnih usluga) ima pravo da korisniku platnih usluga naplati naknadu, kažu u NBS.

„Odredbe propisa kojim se uređuje pružanje platnih usluga i naplate naknade za usluge u skladu su sa odredbama relevantnih propisa EU, kao i drugih razvijenih zemalja. Naknada koju banka naplaćuje korisniku za pruženu uslugu sastavni je deo ugovora koji su zaključili banka i korisnik (po pravilu iskazana u Tarifi naknada). Narodna banka Srbije, u okviru svoje kontrolne funkcije, ali i u postupcima po pritužbama korisnika, nadzire da li se banka pridržava propisa“, odgovaraju u NBS.

Visina naknade koju banka naplaćuje svojim korisnicima jedan je od bitnih uslova pod kojima banka pruža određenu platnu uslugu.

„U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banke imaju obavezu da o promenama naknada informišu svoje korisnike pismenim putem i to dostavljanjem predloga izmena okvirnog ugovora najmanje dva meseca pre predloženog datuma početka njihove primene. Banka je dužna da istovremeno s dostavljanjem predloga o izmeni okvirnog ugovora obavesti korisnika platnih usluga o njegovom pravu da pre dana početka primene predloženih izmena i dopuna može da raskine okvirni ugovor bez plaćanja naknade i drugih troškova, ako ne prihvati taj predlog“, kažu u NBS.

Zadatak centralnih banaka je da obezbede da pružaoci platnih usluga informacije o naknadama korisnicima učine što „vidljivijim“, odnosno da korisnicima obezbede adekvatno informisanje u predugovornoj fazi kako bi oni mogli doneti odgovarajuću odluku o tome koje će (i čije) platne usluge koristiti, kažu u NBS.

Takođe, napominju, da na sajtu NBS postoji pregled naknada povezanih s platnim računima i korisnici mogu razmotriti ponude više banaka.

Narodna banka Srbije očekuje od banaka u Srbiji da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, kao i da ocene opravdanost povećanja cena određenih naknada i usluga.

Narodna banka Srbije kontinuirano prati situaciju u finansijskom sektoru i po potrebi, u okviru svoje kontrolne funkcije, preduzimaće aktivnosti, pre svega u cilju sprečavanja negativnih efekata na stabilnost finansijskog sistema. 

NBS podseća i da u Srbiji trenutno posluju 22 banke, te da korisnici platnih usluga ukoliko nisu zadovoljni visinom naknada koje im naplaćuje mogu izabrati drugu banku.

Ali, ako sve banke povećaju cene naknada, građani neće imati izbora. Koju onda banku da odaberu? 

Veroljub Dugalić, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji kaže da banke koriste opštu ekonomsku situaciju da bi povećale cene usluga.

Ako se desi da se neke banke ne povećaju naknade, u tom slučaju NBS treba, prema njegovom predlogu, da objavi listu tih banaka.

Možda bi tako i ostale banke bile motivisane da ne povećavaju cene usluga.

„Postoje troškovi na koje ne možemo da utičemo, kao što je povećana cena energenata koja je posledica rata u Ukrajini, ali za povećanje nekih troškova koji ne zavisie od eksternih faktora, kao što je održavanje tekućeg računa ne može biti izgovor opšta ekonomska situacija ili kriza. Kakve veze ima cena energenata sa bankarskom maržom“, kaže Dugalić.