Vesti iz zemlje

28.01.2016. 16:35

Novosti

Autor: Nova Ekonomija

Banke sve više poslova prebacuju na internet

Banke u Srbiji odlučile su da prate korake svojih kolega u inostranstvu i počele su da uvode digitalizaciju u poslovanje.
To znači da će smanjiti obim posla na šalterima. „Proteraće“ klijente koji plaćaju račune, žele da uzmu kredit, prebace novac na štednju ili neku drugu uslugu, pišu Večernje novosti.
Svi ovi poslovi mogu da se obave kod kuće, na poslu, pa čak i na ulici, sa računara, tableta ili mobilnog telefona, tako da će se bankari rasteretiti, a klijenti će dolaziti samo da finiširaju svoje zahteve, odnosno da stave potpise na dokumenta. 
To ujedno znači da će banke smanjiti broj ekspozitura, kao i zaposlenih, što je već nekoliko godina i trend u Srbiji i regionu. Većina banaka, a naročito one velike, ozbiljno je krenula u digitalizaciju i u svojim matičnim zemljama, i u Srbiji. Tako, Unikredit u zemljama u kojima posluje namerava da uloži 1,2 milijarde evra u ovaj proces kako bi uskladila poslovanje sa novim trendovima ponašanja klijenata, ali i smanjila troškova. 
„Predviđa se da će broj naših korisnika internet-bankarstva u 13 zemalja u kojima radimo porasti sa trenutnih pet miliona na deset miliona, a da će broj korisnika mobilnog bankarstva sa trenutnih milion biti sedam puta veći u naredne tri godine“, ističe Mauro Đorđo Marano, zamenik direktora Direkcije za strateške analize za region CIE Evrope u Unikreditu. 
I Komercijalna banka, kao vodeća domaća banka, priprema strategiju za uvođenje digitalizacije, kako bi išla u korak sa stranim bankama, olakšala sebi poslovanje i pružila klijentima kvalitetniju uslugu. 
„Banka Inteza mnogo ulaže i u edukaciju svojih klijenata kako bi im pomogla da na što lakši način usvoje i koriste brojne prednosti digitalne tehnologije”, navode u Intezi. 
„U korak sa tehnološkim razvojem, u planu je razvoj novih funkcionalnosti na bankomatima, aplikacijama elektronskog bankarstva za građane i firme, kao i u aplikaciji mobilnog bankarstva. Takođe, za „e-komerc“ trgovce, banka je obezbedila novu platformu koja će omogućiti prodaju robe na rate, prihvatanje svih brendova kartica, servis prilagođen svim tipovima uređaja (tablet, mobilni telefon) i slično”, kažu oni. 
Sosijete ženeral banka je, kako kaže Vuk Kosovac, predsednik Odbora za digitalno bankarstvo Udruženja banaka Srbije, krajem prošle godine napravila pomak na domaćem bankarskom tržištu uvođenjem prve onlajn ekspoziture u Srbiji. U okviru nje klijenti mogu uzeti gotovinski kredit, dozvoljeni minus, otvoriti štedni račun i realizovati druge usluge potpuno putem interneta bez ijednog odlaska u banku ili kontakta sa kurirskom službom ukoliko poseduju digitalni sertifikat. 
„Uvođenje elektronskog potpisa predstavlja revoluciju u onlajn bankarstvu i omogućava klijentima da u pokretu obavljaju ne samo transakcije, već i ostale zahtevne bankarske poslove izuzetno jednostavno”, ističe Kosovac.
„Pored evidentnih finansijskih benefita, uštede vremena i brojnih olakšica, u planu je i kampanja čiji će osnovni cilj biti edukacija korisnika kako bi svoje aktivnosti što lakše „preselili“ na digitalne kanale. Već sada na raspolaganju imaju demo-aplikacije uz čiju pomoć mogu da se na što jednostavniji način upoznaju za funkcionisanjem „e-benking“ aplikacija. Banka Inteza uvek obraća posebnu pažnju na stariju populaciju. Proces edukacije starijih je vrlo uspešan jer je u pitanju populacija koja sa velikim interesovanjem prihvata nove tehnologije“, navode u banci Inteza.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Za one koji celo ovo dešavanje prate primarno preko kontrolisanih TV kanala pa ne znaju o čemu se zaista radi: frilenseri žele da plate porez, ali problem su penziono i PIO koje moramo da platimo unazad 5 godina, a nećemo to ostvariti. U prevodu: daješ državi pare, a ne dobijaš ništa za to. Svi vi koji se bunite što mi „nećemo“ da platimo ove namete, jedno pitanje: da li biste vi od vaše plate davali 30-40% državi za PIO i zdravstveno i da nemate pravo na to? Radite za 200-300 eur i morate da bacite u vetar 30-40%?! ALI – sve to odjednom za 5 godina u roku od nekoliko dana! Svoju zaradu sam trošio na život, porodicu, preživljavali smo od meseca do meseca kao podstanari, nemam ništa na svoje ime, i sad moram da vratim 80% od svega što sam zaradio za 5 godina. Odakle? Jedino dušu da prodam, moraću u zatvor jer želim da platim – ali nemam odakle. Nisam mogao da registrujem delatnost jer nas država ne prepoznaje, ne postojimo za njih kao radnici, frilenseri nisu nigde definisani.
    I hajde vi sad tako pametni recite odakle da izvučem pare i platim?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.