Bez ozbiljnije kontrole poljoprivredne hemije i dalje ćemo uništavati hranu na granici

O upotrebi hemijskih sredstava u domaćoj poljoprivredi mora da se povede više računa, kako se voće, povrće i pojedini gotovi proizvodi ne bi uništavali prilikom neuspešnog izvoza, a zbog prisustva nedozvonjenih supstanci. U suprotnom, prisustvo zabranjenih hemikalije će postati još ozbiljniji problem za domaće izvoznike, smatra Mile Radisavljević, direktor i vlasnik kompanije „ATP Irigation“ koja posluje na tržištu poljoprivredne opreme.

Radisavljević je tokom debate „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“, koju su organizovali Zadružni savez Srbije i Zemljoradnička zadruga „Agro-eko voće“ kao primer naveo jednu spornu situaciju koja je zadesila jednog uzgajivača paštrnka (povrtarska kultura).

Taj povrtar obrađuje između deset i 15 hektara te kulture, a radio je analizu neophodnu za dobijanje izvoznih papira. Stručnjaci koji su vršili analizu su ga zatim pitali kada je poslednji put tretirao zasad.

„Rekao je da je tretirao je pre dva meseca, dakle prema tehnologiji koje mu je stručno lice prepisalo, a ostaci pesticida su bili kao da ih je tretirao pre pet dana“, kaže Radisavljević.

Kada su u poljoprivrednoj apoteci proverili gde je kupio sporni preparat, tačno prema koncentraciji u dnevniku (odnosno u takozvanoj „knjizi polja“, u koju se upisuje evidencija o obavljenim tretmanima i radovima na zasadu) ispostavilo se da je, barem na papiru, sve urađeno po propisima.

„Apoteka je preparat nabavila od proizvođača i tu dolazimo do nabavke aktivne materije i tu staje priča. Nadam se da sam jasan, dalje da ne pričam. Šta će biti naredne godine?“, kaže Radisavljević.

On je podsetio i kako je pre dva meseca, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić na televiziji pričao da nam iduće godine predstoji još jedan problem, jer je „još jedna sporna aktivna materija uvezena u enormnoj količini“.

„Hoće li neko da je uništi, prospe? Neće, pretvoriće se u pesticide, to će neko koristiti, biće ime, sve ćete po tehnologiji da primenite i šta će se desiti? Ja bih mnogo voleo da grešim, ali se plašim da ćemo tek iduće godine imati ozbiljnih problema sa vraćanjem bilo kojeg proizvoda,“ dodaje Radisavljević.

Nova ekonomija već ranije prenosila vesti pisala o problemima koji nastaju tokom izvoza poljoprivrednih proizvoda i prerađevina u zemlje Evropske unije.

Vraćane su breskve, kornišoni, šljive… Neki proizvodi su vraćeni zbog prisustva pesticida hlorpirifosa.

OČEKIVANI PROBLEMI

Violeta Josifova, direktorka za razvoj u kompaniji BioGenesis, rekla je kako su ti problemi ove godine bili očekivani, jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.

„Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća,“ rekla je Josifova za Danas online sredinom avgusta.

Kada su nadležne institucije u skladu sa zabranama koje su počele da važe u EU, zabranila 113 preparata za zaštitu bilja, fungicida i insekticida (jer im je istekla dozvola) Josifova je početkom novembra za Novu ekonomiju izjavila kako je Srbija tada trebalo da zabrani duplo više preparata za zaštitu bilja.

„Nije vest to što je prestalo odobrenje za primenu 113 pesticida. To su pesticidi čije aktivne supstance su isključene sa liste odobrenih supstanci odavno. Vest je da će sada ti isti pesticidi da se upotrebljavaju na crno, bez kontrole, zato što Ministrstvo poljoprivrede i Uprava za zaštitu bilja nisu uspeli da od 2009. godine donesu pravilnik o postupanju sa neutrošenim zalihama sredstava za zaštitu bilja. Prošlo je 14 godina i još nema pravilnika“, rekla je tada Josifova.

Prema njenom mišljenju, ta oblast „namerno zakonski neuređena“, zato što je ona izvor, kako navodi, korupcije.

Postajemo „deponija“ za hemikalije zabranjene u EU