BIRN: Srpska policija ipak nabavila softver za prepoznavanje lica

Program švedske kompanije Griffeye, koji ima opciju prepoznavanja lica i koji seveć našao u planu javnih nabavki MUP-a Srbije za prošlu godinu,  zvanično je nabavljen početkom ove godine.

Kako piše BIRN, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP)  je pomenuti softver opisao kao program za sortiranje i analizu velikih količina slika i video zapisa, sa fokusom na slučajeve koji sadrže materijal seksualne eksploatacije dece.

Reč je o softverima o čijoj spornoj pouzdanosti je pisala i Nova ekonomija 2020. godine.

Program je izazvao popriličnu zabrinutost zbog toga što u Srbiji ne postoji pravni okvir, koji policiju dozvoljava upotrebu bilo kakve tehnologije za prepoznavanje lica.

Da je MUP planirao nabavku tehnologije za prepoznavanje lica saznalo se prvi put u planu javnih nabavki MUP-a od 12. jula 2021. godine, u vreme objavljivanja spornog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima.

Taj zakon je trebalo da legalizuje obradu biometrijskih podataka detektovanog lika, ali je usled pritiska javnosti bio povučen, podseća se u tekstu.

Uprkos svemu, nabavka Griffeye softvera je otvorena na portalu javnih nabavki poslednjeg dana 2021. godine, a dodeljena je 22. februara ove godine jedinom ponuđaču, firmi „IN2 informatički inženjering“.

Putevi Srbije kupuju sistem za prepoznavanje registarskih tablica

„Ideja je bila da se do kraja 2021. nabavi ta tehnologija“, rekao je ranije ove godine Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti.

Prema njegovim rečima, u Srbiji ne postoji pravni osnov za upotrebu tehnologije za prepoznavanje lica, a aktuelni stav Poverenika na ovu temu ostao je isti jer u međuvremenu nije došlo do izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Međutim, služba poverenika ističe da još uvek nema pravnog osnova za preduzimanje bilo kakvih mera.

Srpska firma IN2, koja je dobila ovaj posao na tenderu i koja pripada regionalnoj grupaciji sa sedištem u Hrvatskoj, došla je u žižu javnosti 2016. godine kada je u konzorcijumu sa hrvatskim firmama „Igea“ i istoimenom „IN2“ iz Zagreba dobila da radi nabavku softvera „E-žalba“ za potrebe srpskog katastra, a ubrzo i nadogradnju istog softvera.

Tadašnja konkursna dokumentaciji je bila napisana na hrvatskom jeziku, protivno zakonu koji nalaže da mora biti na srpskom, o čemu je pisao potal Pištaljka.

Beogradski ogranak IN2 već duže vreme MUP-u dostavlja licence softvera za digitalnu forenziku telefona i računara, neretko kao jedini ponuđač.

Istraživanje BIRN-a pokazalo je da predmet obrade putem Griffeye softvera mogu biti bilo koji video snimci ili slike, koji ne moraju da imaju veze sa seksualnom eksploatacijom dece.

U najavama za nove video-treninge, koje je kompanija oglasila na zvaničnom sajtu, kao nova funkcionalnost programa navodi se strukturisanje Google, Fejsbuk, Dropbox i drugih izveštaja koje policije mogu da potražuju od ovih elektronskih servisa.

„Policija traži od Gugla da dostavi šta ima na nečijem nalogu, to je takozvani nalog za pretres, kao da imaju nalog da pretresu stan, samo u elektronskoj formi“, kaže Bojan Perkov iz SHARE fondacije koja je među prvima ukazala na moguću opasnost od uvođenja masovnog biometrijskog nadzora.

„Ove platforme onda šalju velike količine različitih vrsta podataka koji nisu jednostavni za pregled, pa se zato koriste softveri poput Griffeye-a koji analiziraju i sortiraju sve podatke, a onda ih isporučuju u traženom obliku“, dodaje Filip Milošević, koji je takođe iz SHARE fondacije.

Mada u konkursnoj dokumentaciji nisu navedene sve funkcionalnosti programa, niti o kojoj verziji programa je reč, u odgovoru na tenderska pitanja, koje su postavile zainteresovane firme, srpska policija je i zvanično potvrdila da je predmet nabavke Analyze DI Pro softver koji, pored prepoznavanja lica, ima mogućnost napredne pretrage Interneta, „mračnog“ Interneta, kao i metapodataka na velikoj količini fotografija i snimaka.

Milošević objašnjava da taj program nije ograničen samo na materijale seksualne eksploatacije dece.

„Ovakvi softveri mogu da sortiraju i analiziraju bilo kakve vrste podataka i u njima traže bilo šta što se definiše u upitu. Onoga ko poseduje softver ništa tehnički ne sprečava da traži druge vrste sadržaja – što bi mogli biti i određeni likovi, objekti, tekst“, dodaje Milošević.

MUP navodi da softver nije personalizovan ali je namenjen za individualnu upotrebu, na jednom računaru.

„To što nije personalizovan bi definitivno trebalo da znači da bilo ko sa pristupnim kredencijalima može da ga koristi. U MUP-u bi definitivno trebalo omogućiti pristup samo određenim službenicima, a svakako voditi operativni registar pristupa i upita“, kaže Milošević.

MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica