Brojne mane izmenjenog Zakona o izvršenju: „Neće stati na put izbacivanju na ulicu najugroženijih“

Predložene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su na usvajanju po hitnom postupku pred poslanicima Skupštine Srbije, bez prethodne javne rasprave i zakonske obaveze procene uticaja na socioekonomski ugrožene građane, neće stati na put „izbacivanju na ulicu” onih koji su najugroženiji, navodi se u saopštenju Inicijative A11.

Samo mali broj građanki i građana zapravo će imati koristi od ovih izmena, što navodi na pitanje zbog čega je država propustila priliku da se ozbiljno i sistemski uhvati ukoštac sa problemom siromaštva, beskućništva, stambene nesigurnosti i nepriuštivosti stanovanja u Srbiji, upozorava Inicijativa A11 povodom usvajanja izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U detaljnoj analizi izmena i dopuna ovog zakona, pravni tim Inicijative A11 ističe da plasirani narativ o pokušaju države da stane na put lišavanju jedinog krova nad glavom – nije istinit i zasnovan na analizi potreba marginalizovanih u Srbiji. Štaviše, pogledaju li se predloženi uslovi pod kojim je moguće izuzeti određenu nepokretnost od izvršenja, opravdano se postavlja pitanje može li se to izvesti na način na koji je predloženo, navodi se u saopštenju.

“Iako je dobro poznato da su upravna izvršenja ona koja najviše pogađaju najsiromašnije i njihov jedini dom, zbog prirode izmena zakona, sprečavanje ovih iseljenja nije pomenuto. To, na primer, brojne korisnike socijalnih stanova i stanovnike neformalnih naselja ostavlja nezaštićenim – da je zakonodavac želeo da zaštiti i ove ugrožene građanke i građane, pristupio bi i izmenama Zakona o opštem upravnom postupku. Uslovi da se radi o jedinoj nepokretnosti i nepokretnosti na kojoj dužnik ima prijavljeno prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, te da ta adresa nije pasivizirana, isključuju određeni krug građana iz mogućnosti zaštite od iseljenja usled činjenice da je rok od pet godina prijave prebivališta pre podnošenja predloga za izvršenje – predugačak”, navodi se u saopštenju i naglašava da sama prijava prebivališta ne znači da se ne radi o jedinoj nepokretnosti.

Jednostavno – građanin može imati jedinu nepokretnost koja je predmet izvršenja, a da i dalje nije prijavljen na adresi na kojoj se ta nepokretnost nalazi.

“Brojne su životne situacije u kojima građani nemaju uredno prijavljeno prebivalište iz različitih razloga koji nemaju veze sa zloupotrebama, već sa drugim pitanjima – migracijama, nemarom, nedovoljnim znanjem o važnosti uredne prijave prebivališta i slično”, navodi A1.

Iz Inicijative takođe navode da je uslov kojim je propisano da se za izuzimanje od izvršenja mora raditi o nepokretnosti koja nije veća od 60 kvadrata prestrogo postavljen i ne uzima u obzir veličinu porodice na adresi. Primera radi, ovim zakonom se od izvršenja može izuzeti stan osobe koja živi samo u stanu površine 60 kvadrata, ali ne i stan porodice koja sa troje dece živi u stanu od 65 kvadrata. Od ukupno 3,6 miliona stanova u Srbiji, samo 1,7 miliona ima površinu do 60 kvadrata – čak 1,9 miliona ima površinu veću od toga, čime su i isključeni iz mogućnosti zaštite po ovom zakonu.

“Takođe, uslov kojim je propisano da se od izvršenja može izuzeti nepokretnost ako glavnica potraživanja ne prelazi polovinu tržišne vrednosti, favorizovaće one građane koji stanuju u nepokretnostima koje imaju veću tržišnu vrednost – zaštićeniji je, recimo, stan na Vračaru u odnosu na stan u Gadžinom Hanu. Naglašavamo i da je predlagač potpuno zanemario rodnu dimenziju prilikom izmena. O tome govori uslov da se stan može izuzeti iz izvršnog postupka u slučaju da dužnik u periodu od tri godine pre podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Naime, prema dostupnim podacima, u čak 36 odsto ostavinskih postupaka, žene su se odrekle svog prava na nasledstvo uglavnom u korist svojih muških srodnika, dok se samo 19 odsto muškaraca odreklo svog nasledstva”, pojašnjavaju iz Incijative.

Kako zaključuju u saopštenju, ovo su samo neki od brojnih propusta u izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

“Zbog netransparentne procedure i ad hoc usvajanja izmena, najsiromašniji građani i građanke Srbije jedino mogu da čekaju trenutak kad će se ovako manjkav zakon ponovo menjati. Naš tim će zagovarati da se zakon izmeni na način koji zapravo štiti jedini krov nad glavom i pravo na adekvatno stanovanje, u nadi da će taj postupak u budućnosti biti u skladu sa zakonom”, zaključuje se.

Građani žive „u minusu“, Vučićeve mere propagandni program: A11 o pomoći siromašnijima