Budućnost medija: Objasniti stvarnost ne vređajući publiku

Mediji koji žele da ostanu relevantni, da novinarski kvalitetnim sadržajem dođu do publike, moraju da ulažu u digitalne kanale, iako im oni nužno ne donose veću čitanost ili gledanost. Korisnici sve češće izbegavaju „suvoparni“ informativni sadržaj, ali žele da budu informisani. Paradoksalno, iako su građani okruženi nikad većim brojem informacija – sve su slabije informisani, pa se uloga medija od izveštavanja postepeno okreće ka objašnjenju pojava, ocenili su učesnici na panelu „Novi sadržaji, formati, trendovi“.

Treći panel medijske konferencije „Uživo iz budućnosti„, koju je organizovala Business Info Group-a, bio je posvećen potrebama publike za etičkim novinarskim sadržajem.

Mediji različitim brzinama „hvataju talas“ digitalnih promena, ali publiku u ovom postupku ne treba nipodaštavati.

Sve redakcije povećavaju broj ljudi koji su angažovani na portalima i društvenim mrežama, jer im je jasno da publika tradicionalnih medija „izumire svakog dana“, naveo je programski direktor televizije N1 Igor Božić.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić, foto: Paola Felix MezaNova ekonomija/Paola Felix Meza

On je naveo da 60 odsto njihove televizijske publike ima preko 45 godina, a da istraživanja koja sprovode ukazuju da mladi znaju za N1 iako većina njih nema televizor u svom domu.

Digitalni kanali poput društvenih mreža ovoj TV kući pomažu da izgradi brend i prepoznatljivost, zbog koje će im mladi ukazati poverenje kada počnu da konzumiraju vesti.

„Iako je TV u Srbiji i dalje dominantno sredstvo informisanja, bez kog ne možete, verujem da će i njuz i sportski kanali preći na ‘on demand’ platforme. Već duže od pet godina korisnici imaju mogućnost da program vraćaju unazad, što uklanja imperativ praćenja TV programa. U normalnim danima, kada se ne dešava nešto vanredno, jasno je da će gledati vesti kad njima odgovara“, rekao je Božić.

N1 je zato počeo da sadržaj plasira i na društvenoj mreži TikTok, što Božiću na početku „nije bilo jasno“.

„Na (TikTok) gledam slično kao na Instagram, koji isto isprva nisam razumeo, dok nisam video da je moja ćerka, tada tinejdžerka, informisana o govoru američkog predsednika putem (ove društven mreže). Mladi se (dominantno) na ovaj način informišu o političkim trendovima. Više ne možete da ispratite sve kanale komunikacije, nemoguće ih je pokriti“, dodao je Božić.

Potrebe publike ipak usmeravaju medijski biznis. Božić navodi da je i to jedan od razloga što se N1 od izveštavanja usmerenog na ceo region usmerili na „nacionalne“ teme.

„Regionalni servis se dezintegrisao zbog publike… koja nije bila zainteresovan za stvari koje nisu ključne za njihov život. Gledaoci žele regionalni sadržaj, ali samo koji se može njih lično ticati“, zaključio je Božić.

On je kazao i da se najmasovnija publika vodi tabloidnim naslovima i pristupom „teorija zavera“, koji zavodi čak i publiku koja želi da se edukuje.

„Kako tome parirati je ključno pitanje. Pojavilo se more tabloida, niz portala (s ovim pristupom). (Servis za istraživanje publike) Gemius ukazuje da portal N1 prikuplja dva miliona jedinstvenih korisnika, a neki portali za koje niko nikada nije čuo imaju više“, rekao je Božić.

Miloš Teodorović, izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE), naveo je da je digitalizacija trenutni prioritet ove medijske kuće, da je tranzicija komplikovana, ali da najbolji doseg na Zapadnom Balkanu imaju upravo njihovi video sadržaji – na YouTube-u i TikTok-u.

Borba za pažnju publike je otežano u okruženju „medijskog haosa, u kom su ljudi zasuti informacijama, a ništa ne razumeju“.

„Iako na Balkanu istraživanja ukazuju da tradicionalni mediji i dalje imaju primat, takva je društveno-medijska klima, stalno pokušavamo da nađemo kanale do publike bez ugrožavanja standarda. Ovo je još važnije jer tradicionalni mediji koji su pod (kontrolom politike) ništa ne prepuštaju slučaju – i oni su koncentrisani na digitalne kanale. Naši najgledaniji formati su takozvani ‘explainer-i’, koji objašnjavaju neku pojavu. Primer je prilog ‘Šta je Hamas?’, koji je za pet sati pogledalo 250.000 ljudi“, naveo je Teodorović.

Izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE) Miloš Teodorović, foto: Paola Felix Meza

Odgovor na potrebe sve zahtevnije publike i dominacije algoritama društvenih mreža će i medije i zainteresovanu publiku možda usmeriti na „stare“ digitalne kanale, poput njuzletera, Vibera, WhattsApp-a, foruma.

„Živimo situaciju u kojoj tabloidi kreiraju lažnu stvarnost, koju naknadno veliki broj ljudi prihvata kao istinu. Poverenje u medije opada, a raskrinkavanje lažnih vesti može biti i kontraproduktivno. Možda će veštačka inteligencija (AI) jačati i kontrolne mehanizme, ali tehnološki iskoraci su takvi da regulatori ne mogu da ih prate… Za sada naziremo koji su faktori rizika AI-ija, a još nema odgovora kakve ćemo koristi imati od (veštačke inteligencije)“, dodao je predstavnik RSE-a.

On je dodao da se taj medij „ne upušta u borbu sa trivijalno sadržajem“, da je cilj odgovoriti sa pozicije „najobjektivnijeg i najboljeg novinarstva“, kako se ne bi izgubile barijere između novinarstva i proizvodnje sadržaja.

„(Na Zapadnom Balkanu) se smanjio broj medija koji imaju novinarske ambicije, dok smo istovremeno preplavljeni medijima koji žele da zarade, u tom smislu je zadatak zadržati standarde“, zaključio je Teodorović.

Glavna i odgovorna urednica BBC na srpskom Aleksandra Nikšić se složila da i analize ukazuju da je publika prezasićena „hard news“ sadržajem, a da se britanski javni servis na domaće tržište i vratio zbog shvatanja da ne postoji medij koji odgovora na pitanja publike.

„(Naš) moto je ‘da informišemo, obrazujemo i zabavimo’… Mi to zovemo ‘near news’ pristup, prepoznajemo da publika ima pet osnovnih potreba, od kojih je najvažniji da dobije kontekst… Počeli smo od malog broja ljudi koji je pokrivalo mnogo kanala i formata. Glavni digitalni adut je video sadržaj, koji uglavnom traju od 40 sekundi do dva minuta, koji su vizuelno upečatljivi i koji daju odgovor – pravljenje takvih videa svi naši novinari moraju da (nauče)“, rekla je Nikšić.

Glavna i odgovorna urednica BBC na srpskom Aleksandra Nikšić, foto: Paola Felix Meza

Kreiranje video sadržaja mobilnim telefonom (Mobile Journalism – MoJo) praktično nije postojalo na domaćoj medijskoj sceni u godinama kada je BBC otvorio svoj servis na srpskom, predstavlja možda najvažniji novinarski format, ali se uprkos tome ova redakcija nije još uvek oglasila na TikToku, pošto je ruski servis BBC-ija uočio da od njega „dobijaju više štete nego koristi“.

„Na Fejsbuku je veoma stara publika, sve više publike, zanimljivo, nam dolazi preko Reddit-a. (To nam je signal) da postoje oni koji nisu željni samo vizuelno udarne komunikacije. Publika želi objašnjenje, ne želi smatranja… Novinari žele da prave priče za novinare, a to digitalna publika ne želi. Ne treba joj simplifikacija, nego kratko i jasno objašnjenje“, dodala je Nikšić.

Prema njenim rečima, tabloidi su oduvek postojali i da će uvek postojati, zbog čega relevantni mediji moraju da savladaju „umetnost pravljenja sadržaja koji privlači pažnju, ali na način koji nije vulgaran“.

„Ne treba nipodaštavati publiku, ne volim da govorim o njenoj obrazovanosti (kao prepreci)… Zato je posao medija i da edukuju, da upoznaju ljudi sa dešavanjima oko njih. Prednost BBC-ija kao javnog servisa je što ne jurimo za ‘klikovima’, iako naš budžet zavisi od gledanosti. Sve je igra, taktika, pobeda će biti na strani najupornijih“, zaključila je ona.

Drugu po redu medijsku konferenciju organizovao je časopis Nova ekonomija uz podršku OEBS, USAID, GMF, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, kompanije VISA i kompanije United Media.

Veštačka inteligencija ne može da zameni kreativnost novinara