Bundeva donosi dobru zaradu, a dobra je i za zdravlje

Zbog toga što se sve više traži, bundeva sve češće raste na srpskim njivama. Zahvaljujući visokoj ceni hladno ceđenih ulja najzastupljenije su uljane tikve, pa se ratari odlučuju da uz kukuruz i pšenicu zaseju i različite vrste tikvi. Osim što donose zaradu, dobre su i za zdravlje.

Koristi se kao ukras, dodatak stočnoj hrani, za đubrenje zemljišta, ali je i jedna od omiljenih namirnica na jesenjoj trpezi.

„Za sve može, i za čorbe i za pite i za kolače, sve što želite od bundeve možete da stvorite. To je vojvođanska banana“, kaže žena na pijaci.

Izvor je vitamina i minerala. Ima malo kalorija i lako se vari.

„Može da se upotrebljava i kod dece i kod odraslih čak se preporučuje kod malih beba čim krene uvođenje prvih namirnica, odlična je i u bolničkoj ishrani. Ona deluje diuretski tako da se preporučuje kod bolesti bubrega i bolesti mokraćne bešike, preporučuje se u lečenju gihta i reumatoidnog artritisa i preporučuje se u lečenju gojaznosti“, kaže Veroslava Stanković, nutricionista.

Seje se u aprilu, a bere u septembru. Najbolje uspeva na humusnom, rastresitom zemljištu. Voli vlagu, ali dobro podnosi i sušu. Uzgajanje ne oduzima mnogo vremena.

„Uopšte nije teško. Uzmete seme, posejete, okopate tri četiri puta i to je to“, kaže Imre Tot, proizvođač bundeva iz Kikinde.

Imre Tot već pet godina proizvodi bundeve na oko pola hektara. Prodaje samo meso bundeve.

„Isplati se, kako da kažem isplati se u tom pogledu da zaradite malo, može dugo da stoji. Ja to oberem u septembru mesecu i stoji do februara, marta meseca“, kaže Imre Tot.

Kod nas se najviše gaje uljane tikve zbog visoke cene nerafinisanog ulja. Na ceni su i semenke. Prosečan prinos suvog semena je od 400 do 700 kg/ha, a mesa bundeve od 50 do 70 tona po hektaru. Iako od bundeva dobro zarađuje, Imre za sada ne planira da poveća proizvodnju.

„Teško ih prodam znate. Obično to kupe preprodavci. Ja odem na pijacu obično ga prodam po 20 dinara kilo, preprodavac ga kupi stavi na svoju tezgu pošto je svaki dan tamo i proda za 30, 40, 50 dinara. Nemam tržište, građanin i sve to, šta on kupi jedan dva komada i to mu je dosta, a ja sam imao ove godine recimo tri tone. Od toga polovina je verovatno propala“, kaže Imre Tot.

Na beogradskim pijacama kilogram bundeve košta od 60 do 80 dinara. Rendana košta oko 120 dinara.

„Sve koliko im treba, toliko i kupe, malo rendane, malo za pečenje“, kaže prodavačica bundevi.

Bundeve su postale nezamenljive i u prerađivačkoj industriji, a sve važniju ulogu imaju i u proizvodnji kozmetike.