Posle pada nadstrešnice u Novom Sadu koja je usmrtila sada već 15 ljudi, dok se dvoje još bore za život, niko od nadležnih nije izašao sa rezultatima istrage ni posle 18 dana, niti se zna kako istraga napreduje. Jedno od ključnih pitanja je koja je kompanija zapravo vršila nadzor nad radovima na samoj železničkoj stanici, budući da je posao nadzora za čitav projekat dobio konzorcijum šest firmi. Prema saznanjima Nove ekonomije, za železničku stanicu bila je nadležna francuska kompanija Ežis. Naša redakcija došla je u posed dela sporazuma o konzorcijumu, u kom je tabelarno navedena i raspodela nadležnosti među njegovim članicama. Uvidom u ova dokumenta koja objavljujemo, vidi se da je za nadzor nad arhitektonskim poslovima bio nadležan upravo Ežis.
Za nadzor radova na celom projektu bio je angažovan konzorcijum šest firmi.
Posao su radili AG institut, francuski Ežis, preduzetnik Slaviša Ilić, mađarski Vikoti i Utiber sa povezanom firmom Utiber Road Investment, ali Utiber je bio na čelu konzorcijuma.
U medijima je, inače, Utiber više puta označavan kao odgovoran za nadzor nad železničkom stanicom, budući da je ta kompanija bila na čelu konzorcijuma.
Ežis nije odgovorio na pitanja Nove ekonomije poslata još prošle nedelje u vezi ovog teksta.
Informaciju da je za nadzor na stanici bio odgovoran Ežis, a ne Utiber, prvi je objavio Insajder kao svoje saznanje, a sada Nova ekonomija objavljuje dokumenta koja potvrđuju da je za arhitektonski nadzor zaista bila određena ta francuska firma.
Kako se navodi u sporazumu o konzorcijumu, „svaka strana će biti pojedinačno i isključivo odgovorna za opseg usluga koje pruža i za sve povezane obaveze i aktivnosti iznete u ugovoru (sa investitorom, prim. ur.)“.
Obaveze pojedinačnih članova konzorcijuma izlistane su u Apendiksu 1 sporazuma „Opseg usluga i cene“.
Kako se navodi u tom dokumentu, nadzorni organ za arhitekturu (supervising engineer) je bio samo Ežis, baš kao što je Ežis pod brojem 1 označen i kao nadzorni organ za infrastrukturne objekte u službenim mestima. Dakle, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Ežis je dao lica koja su pratila radove i vodila građevinski dnevnik i građevinsku knjigu.
Pod brojem 2 nadzor za infrastrukturne objekte je bio Utiber, a pod brojem 3 opet Ežis. Kako navodi izvor Nove ekonomije uključen u dešavanja povezana sa istragom nakon pada nadstrešnice, Ežis jeste bio nadzor nad radovima na Železničkoj stanici. On dodaje i da je označavanje nadzornih organa u Apendiksu vršeno u skladu sa redosledom deonica, što znači da je Ežis nadzirao radove na deonicama 1 i 3. Deonica 1 (Novi Sad – Vrbas, čvor Novi Sad) uključuje i Železničku stanicu Novi Sad.
Tabela iz Apendiksa Sporazuma o konzorcijumu sa podelom zaduženja među članicama
Ta francuska kompanija se za sada nije oglašavala ovim povodom, niti je odgovorila na upit Nove ekonomije. Ežis je inače u Srbiji najpoznatiji po tome što je jedna od tri ključne kompanije angažovane na projektu Beogradskog metroa, zadužena za studije i projektovanje.
Nakon nesreće u Novom Sadu, ministar građevinarstva Goran Vesićpodneo je ostavku, ali je naveo i da se ne oseća odgovornim za nesreću.
Šema nadzora na različitim deonicama pruge: Crvenim su obeležene relevantne pozicije koje je obavljao Ežis
Građani su u Srbiji organizovali više protesta zahtevajući da se slučaj rasvetli i optužujući vladajuće političare za korupciju u građevinskom sektoru za koju tvrde da je razlog nesreće.
Nadležne kompanije i dalje ćute, počev od Saobraćajnog instituta CIP, preko Infrastruktura železnice Srbije do konzorcijuma kineskih kompanija koje su zadužene za projekat modernizacije pruge od Beograda do Subotice, China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd.
Radnici rudarskog basena Kolubara okupljeni oko Radnog tela Jedinstvo Kolubara saopštili su da podržavaju studentske proteste u Srbiji i poručili im da istraju do ispunjenja svojih zahteva."Vi ste uspeli...
U papirima koje je objavila Vlada Srbije u vezi pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu nedostaje ključna dokumentacija - zaključio je Građevinski fakultet u Beogradu koji je sproveo preliminar...
Naftna industrija Srbije (NIS) prikupila je 1,87 milijardi dinara putem prve emisije korporativnih obveznica na domaćem tržištu, što je više od 30 odsto emisije, saznaje Biznis.rs. Naime, plasirano je 187.16...
Budžet Vojvodine za narednu, 2025. godinu, usvojen je bez rasprave, tako da mnogi nisu ni primetili manjak od 36 milijardi dinara. Krivac za to je Republika, koja će 2025. u vojvođansku kasu uplatiti čak 38,...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok