Čadež: Srbija izvezla usluge u SAD za 700 miliona dolara

Ekonomska saradnja Srbije i SAD u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije za specijalnu ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije. Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto.

Privredna komora je takođe aktivno učestvovala u aktivnostima vezanim za Vašingtonski sporazum potpisan prošle godine koji uključuje niz ekonomskih projekata.

PKS je bila uključena u zaključivanje Vašingtonskog sporazuma. Kakve bi koristi za privredu Srbije mogla imati primena ovog sporazuma? 

Vašingtonski sporazum nije važan samo za srpsku privredu, već i za ekonomiju celog regiona. 

Privrednici su podržali sporazum jer će im doneti povoljnije kredite, podršku planiranim investicijama, bolju infrastrukturu, olakšati poslovanje, omogućiti da zarade novac, zaposle ljude, održe svoj biznis. Zajednički tim Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova doprineće efikasnijoj realizaciji projekata kako bi kompanije što pre osetile konkretne koristi. 

Ukidanje prištinskih taksa, a potom i potpisani sporazum već su ohrabrili kompanije, naše članice, da više sarađuju i više međusobno trguju. Ukupan promet robe, od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma do 31. decembra povećan je 3,4 puta u odnosu na isti period 2019, kada su takse bile na snazi, i vratio se, čak i za procenat-dva nadmašio, nivo trgovine postignute u poslednja četiri meseca 2018. 

Projekti predviđeni Vašingtonskim sporazumom olakšaće i realizaciju „mini Šengena“, zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, kojoj se, po odredbama ovog sporazuma, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružila i Priština.

Kako vidite potencijale koje donosi otvaranje DFC kancelarije u Srbiji? 

Otvaranjem beogradske kancelarije iz koje će DFC pokrivati ceo region i nedavnim potpisivanjem međudržavnog sporazuma Srbije i SAD o podsticanju investicija, stvoreni su uslovi da se saradnja dodatno intenzivira i da DFC sa partnerima u punoj meri realizuje predviđenu finansijsku podršku srpskim i drugim zapadnobalkanskim kompanijama – mikro, malim i srednjim preduzećima, velikim investicionim projektima privatnog sektora i razvoju infrastrukture. To će, uz direktnu komunikaciju sa privredom, verujem, ubrzati planiranu podršku i realizaciju konkretnih projekata, ali i omogućiti korišćenje i drugih finansijskih instrumenata za kojima se ukaže potreba na terenu.

Na koji način će mala i srednja preduzeća imati koristi od ove saradnje?

Prva sredstva iz DFC programa podrške američke razvojne banke upravo su namenjena kreditiranju mikro, malih i srednjih preduzeća. Garancije iz fonda, vrednog više od milijardu dolara, umanjiće rizik komercijalnih banaka da investiraju u ovaj sektor i tako firmama omogućiti bolji pristup finansiranju, odnosno jeftinije bankarske kredite.

Krediti, uz garancije iz DFC programa, koji bi, kako je najavljeno, trebalo da privredi budu na raspolaganju sredinom godine, biće povoljniji i od onih koje banke sada odobravaju uz budžetske garancije. Razmatra se, recimo, mogućnost da se dodeljuju na dvostruko duži rok od kredita po domaćoj garantnoj šemi koje su privrednici dobijali na pet godina, odnosno na tri godine otplate uz 24 meseca grejs perioda. 

Da li ima potencijala da se proširi ekonomska saradnja Srbije i SAD, da se poveća izvoz u SAD, privuče više investitora?

Ekonomska saradnja dve zemlje u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji i njihovog doprinosa povećanju proizvodnje, izvoza, otvaranju novih radnih mesta. Vašingtonski sporazum i otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, dobra su poruka američkoj biznis zajednici da su Srbija i region mesto vredno njihovih ulaganja i osnova da bolje iskoristimo potencijal za jačanje bilateralnih investicionih i trgovinskih veza. 

Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto. Kapacitet za povećanje izvoza u SAD i ukupne robne razmene koja je u 2019, uoči pandemije dostigla dosadašnji maksimum od 854 miliona dolara i jačanje saradnje imaju poljoprivredno-prehrambeni sektor, metalska (auto-delovi i metaloprerada), tekstilna i industrija nameštaja i namenska industrija, koja je u prethodnom periodu beležila značajan izvoz lovačke i sportske municije. 

Očekujemo da Kongres i predsednik SAD produže odluku o preferencijalnom trgovinskom statusu Srbije, koja je istekla krajem decembra. GSP program je u obostranom interesu, a našim privrednicima omogućava da više od 3.500, uglavnom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, izvoze u Ameriku bez carina ili uz minimalne carine. 

U ukupnoj razmeni između dve zemlje sve veći značaj dobija razmena usluga, koja je uoči pandemije dostigla 910 miliona dolara, a prošle godine je, uz rast srpskog izvoza, za 11 meseci iznosila 860 miliona dolara. Za razliku od robne razmene, opterećene deficitom, u razmeni usluga Srbija sa izvozom vrednim 697 miliona dolara, beleži suficit od 534 miliona koji premašuje vrednost robe izvezene u Ameriku. 

Poseban potencijal za dalje uvećanje razmene usluga ima brzorastući srpski IKT sektor, koji svetski i američki mediji nazivaju Silicijumskom dolinom Zapadnog Balkana i čije inovativne proizvode već koriste američke kompanije i institucije. Za nas je to posebno važno kada se zna da Amerika drži trećinu svetskog tržišta IT usluga, među najinovativnijim je zemljama sveta i sedište je najvećih multinacionalnih tehnoloških kompanija, od kojih mnoge već ovde posluju.

Da li očekujete da bi se mogao vratiti priliv stranih direktnih investicija nakon završetka pandemije ili već u 2021. godini na pretkrizni nivo?

Korona virus ni protekle godine nije zaustavio ni domaće, javne i privatne, ni strane investicije. Srbija je imala značajno manji procentualni pad stranih ulaganja i od regionalnog i od svetskog proseka, uspeli smo da i u godini pandemije privučemo više od 60 odsto svih stranih ulaganja na Zapadnom Balkanu, i nije nerealno očekivati da ove godine dostignemo, čak i premašimo, nivo iz 2019. 

Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane, planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara o oko 50 novih investicionih projekata sa potencijalnim ulagačima – od američkih i kanadskih, preko nemačkih i kompanija iz drugih evropskih zemalja do japanskih i kineskih. 

I domaće kompanije, uprkos svemu što nas je zadesilo u prethodnoj godini i trenutnoj neizvesnosti, ne odustaju od investicija. U poslednjem redovnom kvartalnom istraživanju koje sprovodi Privredna komora 70 odsto ispitanika izjasnilo se da planira veći ili nepromenjen obim investicija. 

Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanije

Koje privredne oblasti vidite kao najatraktivnije za strane investitore?

Kao industrije sa najvećim razvojnim i izvoznim potencijalom u koje ćemo usmeravati buduće investicije, vidimo prehrambenu industriju (food for future), proizvodnju tehnološki naprednih mašina i uređaja, uključujući automobilsku industriju, informacione i komunikacione tehnologije i kreativne industrije, poput filmske.

Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanije. Za privlačenje visokotehnoloških kompanija koje se sve češće odlučuju da osim fabrika u Srbiji otvaraju i svoje istraživačko-razvojne centre, osim lakoće pokretanja biznisa, uređenog regulatornog okvira i strateškog opredeljenja ka razvoju i primeni veštačke inteligencije, imamo dva ključna aduta – ljude i paket poreskih podsticaja za ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije 

Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.