Srbija

17.10.2024. 13:21

Autor: Katarina Pantelić

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva: RZS daje statistiku, Vlada ne komentariše, Vulin čestita dan BIA-e

Foto: Nova ekonomija

Srbija

17.10.2024. 13:21

U Srbiji je u 2023. godini 19,9 odsto ljudi bilo u riziku od siromaštva, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 27,2 odsto. U poređenju sa 2022. godinom, rezultati su bolji za skoro procenat, ali građani u Srbiji i dalje nemaju novca da svojim platama pokriju trošak za jelo, hvataju “akcije” u radnjama, koriste Narodnu kuhinju, socijalnu pomoć, preživljavaju.

Na 17. oktobar, Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZS) podsećaju da su u najvećem riziku od siromaštva i dalje najstariji građani, odnosno oni koji imaju više od 65 godina, čak 23,5 odsto njih. Ovaj podatak ne čudi, s obzirom na to da je prosečna penzija u Srbiji prošle godine bila oko 38.000 dinara a to je iznos koji nije mogao da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu.

Šta sadrži minimalna potrošačka korpa?
Kilogram pirinča;
1,4 kilograma paradajza;
1,5 kilograma pasulja;
200 grama limuna;
kilogram pomorandži i banana;
200 grama mlečne čokolade;
100 grama bombona;
2,8 kilograma pilećeg mesa;
300 grama suvih svinjskih rebara;
pola kilograma morske ribe;
125 grama sardine u ulju;
2,5 kilograma šećera;
600 grama kafe, i
tri litra mineralne vode.

Iza najstarijih sugrađana u riziku od siromaštva su deca, odnosno oni do 17 godina, jer je stopa rizika od siromaštva kod njih 19,5 odsto.

Upravo deca “ostaju konstanta” kada je u pitanju siromaštvo jer su ona i najizloženija njemu, upozoravaju iz UNICEF-a.

Razlog za to leži u činjenici da siromaštvo utiče na mnoge aspekte koji su važni za razvoj deteta. Siromaštvo može ugroziti zdravlje i uhranjenost, razoriti porodice, prouzrokovati migraciju i raseljavanje ili dovesti do dečijeg rada ili eksploatacije.

“Deca koja žive u siromaštvu često nisu zaštićena od nasilja i zlostavljanja i teško dobijaju podršku za oporavak od štete prouzrokovane siromaštvom”, navodi UNICEF.

Iz ove organizacije naglašavaju da deca doživljavaju siromaštvo drugačije od odraslih. Pa tako navode da  siromaštvo dece podrazumeva „lišenost materijalnih, duhovnih i emocionalnih resursa potrebnih da prežive, razvijaju se i napreduju, što dovodi do toga da nisu u mogućnosti da uživaju u svojim pravima, ostvare svoj puni potencijal ili da učestvuju kao punopravni i ravnopravni članovi društva”.

Između najmlađih i najstarijih su oni uzrasta od  od 18 do 64 godine. Njih 18,7 odsto je u riziku od siromaštva u Srbiji. Ako malo bolje razmislimo, to znači da se 18,7 odsto građana za koje se smatra da su radno sposobni, nalazi u riziku od siromaštva.

Minimalna potrošačka korpa za oktobar 2023. godine prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine na osnovu podataka o vrednosti potrošačke korpe i podataka RZS-a iznosila je  52.239 dinara.

Možda na tu brojku utiču i oni koji nemaju nikakve prihode, ali i oni koji ih imaju, jer su minimalne zarade u Srbiji nedovoljne za dostojan život.

Tako je minimalna zarada u 2023. godini iznosila 40.020 dinara, a minimalna potrošačka korpa nešto više od 52.000 dinara.

Kako se siromaštvo odražava na porodicu?

Kada se pogledaju finansije, domaćinstva sa jednim članom koja imaju mesečno manje od 29.100 dinara bila su u riziku od siromaštva u 2023. godini.

Ništa bolja situacija nije ni sa tročlanom porodicom koja ima dva odrasla člana i dete mlađe od 14 godina, jer je svaka takva porodica koja mesečno zarađuje manje od 52.380 dinara takođe biia u riziku od siromaštva, dok je taj iznos za četvoročlanu porodicu (dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina) bio 61.110 dinara.

Prema statističkim podacima Eurostata o prihodima i životnim uslovima u 2023. godini na nivou EU 16,2 odsto stanovništva je bilo u opasnosti od siromaštva, što je blagi pad u odnosu na 2022. godinu.

Na siromaštvo i mala primanja ukazuju često i sindikati koji se dva puta godišnje bore za usklađivanje minimalne zarade. Tako su Udruženi sindikati „Sloga“ saopštili povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva da se građani svakodnevno bore za preživljavanje i da cene hrane i osnovnih životnih namirnica vrtoglavo rastu u odnosu na primanja, a da je broj onih koji preskaču obroke ili jedu nekvalitetnu hranu zbog nemaštine – sve veći.

„U zemlji u kojoj oko 800 hiljada ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, a svaki peti prima novčanu socijalnu pomoć, socijalna i radna nesigurnost postaju uobičajena pojava, dok sudbina dece koja odrastaju u ovakvim uslovima posebno zabrinjava“, saopštila je „Sloga“.

Dodali su i da nadležne insititucije „ostaju gluve na vapaje građana“.

Na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva Vlada Srbije nije izdala ni jedno saopštenje na ovu temu. Na sajtu Vlade do 13 časova danas našla se samo čestitka ministra Aleksandra Vulina povodom Dana Bezbednosno-informativne agencije.

Bez lične karte nema obroka u Narodnoj kuhinji – Sa kojim problemima se susreću beskućnici i koliko ih ima?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.