Čak 31,7% starijih žena i 25,4% starijih muškaraca nema ni dva para obuće

Čak 45,3% osoba starijih od 75 godina u Srbiji je materijalno uskraćeno, za razliku od EU gde je ovaj procenat svega 12,8%. Materijalna uskraćenost stanovništva u Srbiji se sa povećanjem starosti povećava, za razliku od EU gde se smanjuje s godinama starosti.

Ovo je bila jedna od tema panel diskusije pod nazivom Kako izgleda stariti u Srbiji: materijalni i socijalni položaj starih, koja je održana povodom predstavljanja šestog broja stručnog časopia MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji, koji izdaju FREN – Fond za razvoj ekonomske nauke i SeConS Grupa za razvojnu inicijativu.

Materijalna uskraćenost je nemogućnost pojedinaca ili domaćinstava da priušte osnovna dobra ili usluge tipične u njihovom društvu u datom periodu, usled nedostatka sredstava, a ne usled njihovog slobodnog izbora. Materijalna uskraćenost fokusira se i na dugotrajne, a ne samo na trenutne finansijske prilike u Srbiji.

U Srbiji su među najstarijom populacijom najizraženije i rodne razlike čak 25,2% žena starijih od 75 godina izloženo je teškim oblicima materijalne uskraćenosti, u odnosu na 16,5% muškaraca istog starosnog doba.

Iako su oba pola u ovom životnom dobu u nezavidnoj situaciji, žene češće nego muškarci nisu u mogućnosti da samostalno troše manje količine novca bez konsultacija sa drugima (20% žena u odnosu na 13,9% muškaraca), da priušte odlazak na sportske ili kulturne događaje (27,8 % žena, 23,4% muškaraca), da se okupe na piću ili obroku s prijateljima ili porodicom – (29,1 % žena, 23,9% muškaraca), da zamene iznošenu odeću – (36,3% žena, 29,5% muškaraca) i češće nemaju dva para obuće (31,7% žena, 25,4% muškaraca).

Marija Babović, urednica šestog broja MONS-a i direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu, istakla je da je pitanje položaja starih u Srbiji, pitanje celog društva i svih generacija.

„Često se kaže: mladi su budućnost društva. Ali i stariji su naša budućnost na dva načina: prvo, oni su rastuća populacija, a drugo: oni pokazuju na koji način ćemo i mi živeti, ako sve ostane isto“, navela je.

U naročito lošem položaju su poljoprivrednici u Srbiji, koji imaju najveće stope aktivnosti, i koji ne mogu da prežive od malih penzija već moraju da rade da bi mogli sebi da obezbede hranu.

„Po selima u Srbiji žene, kojima otkazuju kukovi idu i beru maline po ceo dan, zato što moraju da proizvode hranu. Ili žene koje su imale vrlo jasno formulisanu filozofiju, utemeljenu na sadašnjem sistemu zaštite: dok mogu da radim, ja ću da živim. Kad više ne budem mogla da radim, neću moći da živim, odnosno neću moći da proizvodim hranu koja mi je neophodna za život, jer to ne može da obezbedi od penzije“, dodala je.

Nataša Todorović, i Milutin Vračević, iz Crvenog krsta Srbije, govorili su o tome koliko su starima pristupačne usluge dugotrajne nege. Todorovićeva je istakla da su nordijske zemlje najbolje uredile tu oblast.

Nadežda Satarić, iz Amity Srbija, mišljenja je da naša država ima licemeran odnos prema ovom problemu, odnosno da „svi imaju lepu priču kada govore o brizi o starima, ali kada treba nešto konkretno da urade – od toga nema ništa“.

Govoreći o budućnosti mladih koji će, jednog dana i sami biti u starim godinama, navela je i da su poslodavci i država licemerni jer poslodavci uplaćuju zaposlenima minimalne iznose za penziju, ili im zaposleni rade „na crno“ jer im je to isplativije i da oni od tih ljudi tako napraviti socijalne slučajeve jednog dana. A država to u najboljem slučaju sankcioniše malim kaznama za te poslodavce.

Gradimir Zajić, sociolog u penziji, kazao je da je dobro što je ovim istraživanjem iscrtana jasna slika o stanju starih ljudi u Srbiji. Indeks aktivnog starenja i podaci o socijalnoj uključenosti prikazani kroz aspekte finansijskog siromaštva, materijalne deprivacije, društvene participacije i subjektivnog blagostanja jasno i precizno ilustruju ključne dimenzije položaja starijih u Srbiji. Naročito je dobro i to što se preko ovih pokazatelja možemo porediti i sa drugima.

Čak 20% žena ne može da troši novac samostalno

Posebno zabrinjava podatak da 20% žena ne može da troši novac samostalno, što ukazuje na učestalost finansijskog zlostavljanja starijih žena, a to prema novim podacima predstavlja najčešći oblik nasilja prema starima.

Takođe, prosečna starosna granica žena je u visini 80% prosečne penzije muškaraca. To je posledica nejednakosti sa tržišta rada iz prethodnih životnih faza: veće aktivnosti, dužeg radnog staža i viših primanja muškaraca.