Vesti iz zemlje

23.08.2016. 15:02

eKapija

Autor: Nova Ekonomija

‘Čeri’ nije GMO, nego hibrid domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza

Premijer Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je u prethodnih nekoliko dana brojne diskusije svojom izjavom da je „čeri“ paradajz cherry zapravo genetski modifikovan (GMO) proizvod. Osim rasprava o poreklu i genetici ovog povrća, javnost se zainteresovala i za način uzgajanja i isplativost, a usledila su i poređenja sa domaćim, „običnim“ paradajzom.

Poljoprivredni stručnjaci i povrtari podsećaju da je kod nas zabranjena proizvodnja genetski modifikovane hrane, a podaci pokazuju da se čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce. Najčešće je reč o HoReCa sektoru, odnosno restoranima i hotelima, gde ugostitelji ovaj trešnjoliki paradajz, koji je u stvari hibrid nastao prirodnim ukrštanjem domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza, koriste prvenstveno prilikom dekoracije hrane.

U Institutu za povrtarstvo tvrde da sitan trešnjoliki paradajz čeri donosi mnogo veću zaradu od običnog, ali se kod nas ne proizvodi za tržište. Plodovi koji se mogu videti na pijaci i po hotelima, uglavnom su stigli iz uvoza. Takođe napominju da ovaj paradajz može da se proizvodi cele godine, ali da u Srbiji, zbog klime, to ne bi bilo isplativo jer bi plastenik morao dodatno da se greje. Kao osnovni usev može da se gaji od početka marta do kraja oktobra.

„Nema preciznih podataka o proizvodnji ovog povrća kod nas. Međutim, ako je suditi po prodaji na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, čeri paradajz nema svakodnevni ulaz na pijacu i kada se dobavlja reč je o manjim količinama koje su ispod jedne tone, a postiže stabilnu cenu od 200 dinara za kilogram, bez obzira na to da li je reč o domaćem ili uvoznom čeriju“, kaže Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina.

On smatra da je ovo odličan artikal koji ima prođu na domaćem i inostranom tržištu, jer gde god da odete u restoran retko će vam servirati jelo, a da na njemu nema čeri paradajza, rukole ili neke od zelenih salata poput ajsberga ili kristalke.

Đaković ističe da je evidentno da se pojedine tradicionalne sorte povrća sve više potiskuju novim, ali – kao i u svemu, moda postoji i u kuhinji.

I neki od najvećih proizvođača povrća rekli su da čeri paradajz uzgajaju uglavnom za poznate kupce, a da je na tržištu mnogo prisutniji i znatno je veća potražnja „običnog“, domaćeg paradajza.

Jedan od najznačajnih igrača na tržištu paradajza je Holandija koja ima veliki izbor sorti. Tako pored čeri paradajza imaju i paradajz boje šljive, vinski i mnoge druge.

„Ova zemlja je i najveći svetski izvoznik sa 22% tržišta i zaradom od 2 milijarde evra“. Vrlo blizu su Meksiko sa 19,3% i Španija sa 14% tržišnog udela. Od zemalja u regionu i naših konkurenata po pitanju poljoprivrednih proizvoda interesantna je Poljska sa tržišnim učešćem od 1,1%, što je vrednost od oko 96 mil USD. Ako se ima u vidu da je naš izvoz sitnog voća vredan 250 mil USD, trebalo bi razmisliti o jačanju proizvodnje čeri paradajza koji je „lakši“ za proizvodnju, odnosno traži manje ulaganja i ima brži obrt kapitala“, navodi Goran Đaković.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.