Četvrta velika kriza u srpskoj poljoprivredi zbog skupe proizvodnje

Na tržištu hrane, poljoprivrednih proizvoda, kao i sredstava koja se koriste u toj vrsti proizvodnje od prošle godine vladaju vanredne okolnosti. Cene poljoprivrednih proizvoda pšenica, kukuruza, soje su male, pa se domaći poljoprivrednici sve teže nose sa skupim sredstvima za proizvodnju.

„Sektor poljoprivrede ovde su vodili i advokati, a treba da je vode stručni ljudi, međutim, ako su vanredne okolnosti onda moraju da sednu za sto svi oni koji se nalaze u tom proizvodnom lancu, da se vidi kako da se nađe najbolji model, a ne da se sve vreme daje na kašičicu, pa se popusti“, objašnjava  za Novu ekonomiju agroekonomista Milan Prostran.

Ovo inače naglašavaju i drugi stručnjaci u oblasti poljopivrede koji imaju višedecenijsko iskustvo u radu, pa često ističu kako su pre svega u Ministarstvu poljoprivrede neophodni ljudi kojim imaju iskustvo u toj oblasti proizvodnje.

Problemi u vezi sa visokim troškovima proizvodnje u domaćoj poljoprivredi javljali su se nekoliko puta od osamdesetih godina prošlog veka, dodaje naš sagovornik.

„Ovo je neki treći, ili četvrti krizni period u vezi sa troškovima proizvodnje u poljoprivredi. Prvo je bilo početkom osamdesetih, pa smo 1986. morali da donesemo zakon o regresima cene na đubrivo, gorivo, sredstva za zaštitu bilja, seme“, kaže Prostran.

Kako podseća, posle je bio period od 1992. do bombardovanja 1999. godine kada nije moglo ništa da se uvozi i kada se sve srozalo.

„Sada je četvrti krizni period kada su troškovi toliko kumulirani, da naši poljoprivredni proizvođači sa njima ne mogu da se nose. Verovatno je i došlo do tog zahteva da se sa značajnim sredstvima od 300 evra po hektaru na neki način amortizuje ceo taj problem“, dodaje Prostran.

Sve stavke sporazuma koji su poljoprivrednici potpisali sa državom

Poljoprivrednici su se inače dogovorili sa državom da subvencije po hektaru budu 18.000 dinara, odnosno duplo veće nego pre protesta koji su okončani u subotu 20. maja 2023. godine.

Pored toga obećano im je jeftinije gorivo, veća premije za mleko, kao i uvođenje prelevmana na uvoz mleka i sira iz EU i okolnih zemlaja.

Prostran kaže da su poljoprivrednici inače najviše u strahu od niskih cena pšenice, kukuruza, soje.

Ranije su kako podseća u vezi sa rešavanjem problema u poljoprivredi doneti Zakon o regresima troškova i Zakon o regresima kamata na kredite.

On podseća da je cela prošla godina za poljoprivrednike bila izuzetno teška.

„Ne postoji konzistentna agrarna politika, u vanrednim uslovima morate i da se vanredno ponašate. Puno je tu meni nelogičnosti, na jednoj strani kažete da država ne može da donese minimalnu ili garantovanu cenu za mleko. Na primer, Hrvatska je to uradila, a ona je zemlja Evropske unije“, dodaje Prostran.

On naglašava da je minimalna cena mleka u Hrvatskoj 0,53 evrocenta (oko 68 dinara), kao i da je za mleko propisana marža od osam odsto.

Budžet za poljoprivredu mora da bude duplo veći

„Svi se sada snalaze kako znaju i umeju, vi sada u ovakvim uslovima ekonomskog bitisanja nemate neki model, kako da izađete iz svega ovoga, to nemaju ni najrazvijenije kapitalističke zemlje, Francuska preti dobavljačima hrane da će da ih kažnjava višim porezima, a kad ste siromašna zemlja, vi tek onda imate problem“, naglašava Prostran.

EU je kako podseća zemljama koje su imale problem zbog jeftinog žita iz Ukrajine dodelila 100 miliona evra pomoći.

Za jedan od zahteva poljoprivrednika koji se tiče jeftinijeg goriva, odnosno plavog dizela, koji je država prihvatila nakon protesta, čekaće se sa primenom od Nove godine.

„Što se tiče goriva, ja mislim da je to njima manji problem, mada gorivo čini veliki fiskalni zahvat, to je za budžet najvažniji izvor prihoda“, dodaje Prostran.

EU VODI RAČUNA O POLJOPRIVREDI OD 1960. GODINE

On podseća da je za potrebe agrara Evropske unije 33 odsto sredstava u celokupnom njenom budžetu (koji je određen na šest godina) izdvojeno za njenu poljoprivredu.

„EU budžet u startu je bio 1.161 milijarda evra. Poljoprivreda je u tom budžetu dobila 386 milijardi evra, to je manje nego u prethodnom periodu kad je bilo 408 milijardi“, podseća Prostran.

On dodaje u da je u vezi sa tim budžetom bilo svađe, zbog zemalja kojima je poljoprivreda bitna privredna grana, kao šti su Poljska, Mađarska ili u novije vreme Češka.

EU je formirana 1956. godine (kao Evropska zajednica za ugalj i čelik), a već od 1960. godine uvrstila je poljoprivredu na listu takozvanih „posebnih“ delatnosti.

Nekoliko stručnjaka za poljoprivredu više puta je izjavilo za Novu ekonomiju kako budžet za srpsku poljoprivredu mora da bude u startu najmanje jednu milijardu evra.

Poljoprivrednici uglavnom štedeli na prolećnoj setvi, sledi „opšta katastrofa“