Da li će doći do objedinjavanja kompanija u regionu?

Posle ulaska Hrvatske u EU znatno će se ubrzati proces objedinjavanja velikih privatnih firmi iz te zemlje, Srbije i Slovenije.

To kaže hrvatski ekonomski analitičar, Damir Novotni, dodajući da bi tom procesu mogle da se pridruže i kompanije iz BiH.

Novotni tvrdi da bi očekivani novi talas integracija najviše trebalo da iskoriste poljoprivredne kompanije iz Slavonije i Vojvodine, kako bi stekle uslove da znatno podignu nivo produktivnosti i ravnopravnije konkurišu na evropskom i svetskom tržištu agrarnih proizvoda. 

„Mi sada vidimo da je taj proces već odmakao u Mađarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Ukrajini i da, između ostalih, veliki američki igrači već stvaraju mega kompanije, gomilaju proizvodnju i skladišne kapacitete“, tvrdi Novotni. 

Ukoliko se na izvrši integracija tog tipa na nivou Slavonije i Vojvodine, nikave subvencije poljoprivrednicima, pa makar bile i veće od postojećih, u Hrvatskoj i Srbiji, neće pomoći lokalnim farmerima, mišljenja je Novotni. 

On dodaje da, takodje, treba imati u vidu, kada je reč o potrebi što brže integracije velikih poljoprivrednih kompleksa iz Hrvatske i Srbije, da će u budućnosti jedan deo ratarske proizvodnje, koja je u regionu Balkana najzastupljenija, biti u funkciji izrade biogoriva, što znači da i zbog toga valja što pre poraditi na rastu produktivnosti. 

Prema rečima hrvatskog analitičara, vlada u Zagrebu je ove i prethodnih godina ulagala u proseku oko pola milijarde evra u agrarni budžet zemlje. 

„Hrvatska je ukupno za minulih deset godina izdvojila za poljoprivredni budžet oko pet milijardi evra i to je veliki novac“, ističe Novotni, uz opasku da to, ipak, nije dalo željeni efekat u razvoju hrvatskog agrara. 

Poljoprivrednici u Hrvatskoj, ali i Srbiji, do sada su uglavnom orijentisani na proizvodnju pešenice, kukuruza, soje i drugih ratarskih kultura i to, imajući u vidu da se ti proizvodi gaje mahom na malim površinama, ne daje pravi finansijski efekat, pa otuda i sadašnji protesti hrvatskih seljaka koji nisu zadovoljni nivoom subvencija, niti otkupnom cenom žita. 

Novotni ističe da je prosečna površina imanja koje obradjuju farmeri u najrazvijenim zemljama EU uglavnom znatno veća nego u Hrvatskoj i Srbiji, gde iznosi svega nekoliko hektara. 

Na takvim većim posedima prosečni prinosi pojedinih najvažnijih kultura su, zbog lakše primene najsavremenije mehanizacije i agrotehničkih mera, drastično veći pa time i dobit farmera. 

Odgajivači kukuruza u Austriji, na primer, postižu prosečne prinose od 140 do 160 metričkih centi po hektaru, što je oko dva i po puta više nego u Hrvatskoj, kaže Novotni, uz napomenu da tome doprinose ne samo veće obradive površine, nego i mnogo savremenija mehanizacija i primena najnovijih agrotehničkih mera. 

U svetu je, kako naglašava, sada jako izražen trend ukrupnjavanja zemjišnih poseda. Tako, na primer, veliki farmeri u Kanadi, SAD, Brazilu, Venecueli i nekim drugim zemljajma, raspolažu sa imanjima ukupne površine i po nekoliko desetina hiljada hektara. 

Na takvim obradivim površinama se mnogo lakše, nego na minijaturnim posedima, primenjuje najsavremenija mehanizacija kojom se upravlja i satelitski. 

„Vi danas imate traktore kojima se upravlja satelitski i koji stoga ostvaruju izuzetno veliki radni učinak“, ističe Novotni, ocenjujući da bez primena tih najnovijih i najboljih svetskih iskustava agrar u ovom regionu neće moći da se razvija u željenom pravcu.