Da li da radimo kao „frilenseri“ ili da pokrenemo „firmu“?

Dušan Roglić, računovođa i poreski savetnik čija je uža specijalnost digitalizacija u privredi, prepoznat je kao ekspert za prve korake u svetu preduzetništva, zbog čega ima važno mesto u kampanji She’s Next empowered by Visa, koja podržava žensko preduzetništvo u Srbiji.

U okviru besplatnih edukativnih online sesija, Dušan Roglić priprema buduće preduzetnice za Elevator Pitch, koji će se održati na Velikom edukativnom događaju krajem novembra, gde će preduzetnice imati priliku da osvoje finansijsku podršku za svoje preduzetničke projekte – tri granta u vrednosti od 5.000 evra i pomoć pri kreiranju 20 online prodavnica. Ukoliko želite da se prijavite na She’s Next konkurs požurite jer traje do 24. oktobra 2023. godine, do 23:59h.

U nastavku teksta slede smernice za buduće preduzetnice i preduzetnike kako da se odluče za frilens karijeru ili pokretanje sopstvene firme.

Najčešće pitanje svakog ko ulazi u samozaposlenje ili početak preduzetničke priče. Naime, od samog izbora između ove dve poreske optimizacije stoje nekoliko individualnih pitanja kao što su ambicije, cilj, mogućnosti i slično. Kada sve saberemo, prvi korak koji je i najbitniji jeste – da krenemo.

Najbolja mogućnost odabira poreskih modela jeste da možemo odmah izračunati koliko zapravo sve to nas košta.

Šta moramo znati o „Frilensingu“ a šta o „firmi“?

Kada je reč o frilenserima, najbitnije je utvrditi šta su oni, koje poslove oni obavljaju i kako plaćaju porez.

Frilenser može da bude fizičko lice, bez obzira da li je nezaposlen (ne mora biti u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje), student, na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, u radnom odnosu, preduzetnik (jedino ukoliko ne prolazimo test samostalnosti sa tim klijentom), preduzeće itd.

Sve ove kategorije mogu biti „frilenseri“ i to u 3 kategorije:

1. Domaće fizičko lice (Poslove obavlja prema domaćim fizičkim licima, stranim fizičkim licima i stranoj privredi, što ne može obavljati poslove prema domaćoj privredi, jer baš ta domaća privreda mora da obračuna i plati pripadajuće doprinose za taj rad gde je u 95% slučaja toj firmi u Srbiji neisplativo)
2. Domaće fizičko lice koje poslove izvršava stranim fizičkim licima i stranoj privredi (slučaj sa pomorcima, struardesama, fitnes instruktorima u inostranstvu i slično). U ovom slučaju se ne plaća PIO, što je izuzezno isplativo.
3. Strana fizička lica – nerezidenti.

Kada su u pitanju poslovi koje frilenseri obavljaju, to su zapravo svi poslovi gde se pruža neka usluga, pa čak i prodaja proizvoda koji sami proizvedete, dok preprodaja proizvoda ne može da se podvede pod poslovima „frilensera“ (proizvodnja, moler, programer, čuvanje dece, baštovan, dizajner i slično)

Skup svih prihoda koje „frilenser“ prihoduje u kvartalu predstavlja bruto prihod koji može uneti u kalkulator poreza na sajtu www.frilenseri.purs.gov.rs i unapred izračunati šta mu sleduje po jedno od dva ponuđena modela. Prvi model je namenjen za niže prihode, dok je drugi namenjen za više, u slučajevima kada je cilj veća osnovica za obračun penzije. Prihodi se obračunavaju i plaćaju 30 dana od isteka kvartala.

Onog trenutka kada više niste poreski optimizovani, preporuka je da otvorite firmu. Najčešči izbor na početku je preduzetnik paušalac, preduzetnik na isplati lične zarade ili preduzeće. Svako od njih ima prednosti i mane koje ćemo sad spomenuti.

Preduzetnik paušalac je najpopularniji izbor u startu jer se osniva za 1600 RSD, ne vodi poslovne knjige tačnije ne prilaže rashode jer porez plaća fiksno svaki mesec isto, bez obzira da li je zaradio 10 dinara ili 1.000.000 dinara. Još jedna pogodnost jeste to što unapred možete izračunati vaš fiksni mesečni porez na kalkulatoru poreske uprave i time videti isplativost. Takođe, preduzetnik paušalac ima limit od 6 miliona da počne da vodi poslovne knjige i 8 miliona da uđe u sistem PDV-a.

Mesečni raspon fiksnog poreza zavisi od šifre delatnosti i od mesta sedišta i raspon je od 15.000 do 50.000. Paušalac kao frilenser ne može da se bavi preprodajom tuđih proizvoda, več isključivo sopstvenih, a ima zabranu na obavljanje usluga marketinga, hotelijerstva i ugostiteljstva (osim ako je u pitanju pokretni kiosk).

Ukoliko ste početnik, a želite da se bavite marketingom ili preprodajom tuđih proizvoda, onda je u tom slučaju najpovoljnija opcija preduzetnika na isplati lične zarade. Doprinosi zavise od plate koju sami sebi odredite, a najminimalnije u početku dok nemate prihod jeste oko 12.000 RSD mesečno.

Pošto ovaj model vodi poslovne knjige i radi završni račun, očekuje vas i porez na dobit u visini od 10%, pri čemu je dobit razlika između prihoda i rashoda. Ovaj model se takođe osniva za 1600 RSD, knjigovođa je obavezan, pa je i to potrebno uračunati u troškove, a što se tiče podizanja novca, možete podići svoju dobit, isto onu na koju ste platili 10%.

Poslednji i najkompleksniji model jeste preduzeće ili popularnije DOO, koji nema nikakvo ograničenje rada sa šiframa delatnosti, a ni sa testom samostalnosti. Svi preduzetnici imaju test samostalnosti, a samo privredno društvo i „frilenser“ nemaju. Otvara se za oko 8.000 dinara, a jako komplikovano gasi, Doprinosi zavise od visine plate, a minimalno što možete sebi isplatiti je propisani minimalac, gde su doprinosi na taj iznos oko 22000 RSD mesečno.

Takođe je neophodan knjigovođa, a u ovom slučaju porez na dobit je 15%, s tim da svoju dobit ne može da podiže bez pravdanja ili isplate dividende od još dodatnih 15%.

Naravno, bitno napomenuti da u sva 4 modela koje smo spomenuli danas možete obavljati i ako ste već zaposleni u Republici Srbiji, što će biti još jeftinije, jer se po zakonu zdravstveno osiguranje plaća samo na jednom mestu, te iz toga vi u vašim obračunima zarade nećete imati troškove dodatnog zdravstvenog osiguranja.

Za još praktičnih saveta i edukativnih materijala o preduzetništvu i pokretanju sopstvenog biznisa, priključite se She’s Next zajednici.