Da li oporavak od korone podrazumeva inflaciju?

Veliki investitori u svetu redovno na svojim sastancima raspravljaju o strahu od inflacije, prenosi portal Novac.hr. Iako su investitori oprezni i gaje zabrinutost, za sada niko od ozbiljnih ekonomskih analitičara ne očekuje veliku finansijsku dramu na globalnom tržištu. 

Kako se navodi, predstoji nam godina ekstremno brzog oporavka koji može da se završi novim ekonomskim zamahom ili dubokom recesijom, ali i ekonomskim tavorenjem bez značajnog pada i rasta. 

„Inflacija se sigurno vraća jer od februara i marta ulazimo u razdoblje kada cena nafte gura indekse ‘prema gore’, jer je bila niska u vreme prvog zaključavanja“, kaže jedan od vodećih ekonomista u Hrvatskoj, Velimir Šonje. 

On naglašava da oporavlja potrošnja, kao i da rastu dugoročne kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama. 

Međutim, naglašava da će taj rast biti umeren, kao i da ne treba očekivati promene u monetarnoj politici vodećih centralnih banaka u svetu, sve dok oporavak nakon korone ne dobije na intenzitetu, a to prema njegovim rečima još ne može da se očekuje ove godine.

Drugi ekonomista iz Hrvatske Željko Lovrinčević tvrdi da već postoji inflacija, samo ne ona koja se uobičajeno meri. 

Do sada su, kako podseća, države i centralne banke fokus stavljale na praćenje kretanja cena roba i usluga, pa je ekstremni rast cena na delovima tržišta obveznica i nekretnina ostao neprimećen. 

„Inflacije možda nema u klasičnom smislu reči, ali ako gledamo pojedine investicijske klase, možemo reći da inflacija buja. Tu imamo brutalni rast cena i preraspodelu bogatstva u korist bogatih“, upozorava Lovrinčević.

Prema njegovim rečima, on ne veruje da će doći do eksplozije cena roba i usluga, već do umerene potrošačke inflacije koja možda može da rezultira teškim udarcem na tržište državnih i korporativnih dugova. 

Lovrinčević naglašava da će sve te velike nove dugove država koji su emitovani sa ciljem da se podstakne privreda,na kraju opet platiti pretežno siromašniji građani kroz potrošačke poreze.

Na tržištu roba i nekretnina u zadnje vreme se sugeriše intenziviranje inflacijskih pritisaka, ali je MMF predvideo prosečnu godišnju stopu inflacije naprednih ekonomija na 1,6 odsto u 2021. godini. 

Ugledna investiciona banka Citigroup otišao je sa prognozom od 2,3 odsto, dok je Consensus Economics za SAD procenio  inflaciju u 2021. na nivou nešto većem od dva odsto, dok bi u evrozoni ona bila 1,5 odsto. 

„Neki analitičari  veruju kako je veliki skok inflacije nezamisliv jer se tako nešto dugo nije dogodilo. To je loš argument„, smatra jedan od najuglednijih komentatora The Financial Timesa, Martin Wolf.

On podseća da su ranije mnogi mislili da je globalna finansijska kriza takođe nezamisliva jer se dugo nije dogodilam a toko šezdesetih godina prošlog veka mnogi su mislili kako je inflacija u sedamdesetim takođe nemoguća i nezamisliva.

On kaže da i danas mnogi analitičari smatraju da će relativno niska nezaposlenost zauzdati inflaciju, iako bi višak potražnje mogao dovesti do rasta nadnica, odnosno rasta cena. 

Danas zapravo niko ne može da proceni kakve bi mogle da budu globalne posledice naglog zahuktavanja inflacije.

ŠTA KAŽU BROJKE?  

U evrozoni je inflacija u februaru skočila na blizu jedan odsto. 

U SAD su potrošačke cene na godišnjem nivou u januaru porasle 1,4 odsto, ali dolazi do zahuktavanja cena energije i hrane, pa se potrošači više brinu zbog povratka inflacije. 

Potrošači prema istraživanju Univerziteta Mičigen očekuju da će američka inflacija dostići visokih 3,3 odsto u sledećih 12 meseci.

Niko ozbiljan, pa ni potrošači, kako se objašnjava ne očekuju da će inflacija premašiti pet odsto, ali često se napominje i da umereni rast inflacije može vrlo značajno da utiče na ponašanje investitora.