Javno preduzeće „Pošta Srbije“ namerava da za struju za naredne tri godine (2023, 2024. i 2025.) izdvoji 14,2 milijarde dinara što je oko šest puta više nego što su bila izdvajanja za prethodni trogodišnji period.
Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija razgovarala navode da bi kupovina struje po ovoj ceni bila čudna, kao i da budi sumnju da se na ovaj način spašava EPS i da mogu da budu u pitanju skrivene subvencije.
U toku 2019, 2020. i 2021. godine Pošta je potrošila 2,38 milijardi dinara za struju, pokazuju finansijski izveštaji. Dakle, šest puta manje nego što sada planira da utroši za naredni period.
Iako je Vlada preporučila da EPS sa privredom sklopi ugovore po ceni od 95 evra po megavat-satu, Pošta očekuje da će struju plaćati tri puta više, 317 evra.
Ovo javno preduzeće je u julu izmenilo svoj plan javnih nabavki pa po novom planira da potroši 14,2 milijarde dinara umesto prvobitno planiranih 5,6 milijardi dinara.
Takođe, ugovor koji je 2019. godine Pošta zaključila sa EPS-om (na period do tri godine) bio je vredan 2,05 milijarde dinara bez PDV-a.
Poštari sanjaju dan kada će se približiti prosečnoj platiKako je došlo do izmena?
Prema poslednjoj verziji plana javnih nabavki Pošte, procenjena vrednost isporuke električne energije je 14,2 milijarde dinara. Kako za Novu ekonomiju kažu izvori iz ovog preduzeća, a kako se i vidi iz prethodnih ugovora za nabavku struje, Pošta struju kupuje na period od tri godine.
Izvori Nove ekonomije dodaju da je uprava Pošte uputila nadzornom odboru zahtev za odobrenje nabavke po ceni od 37,2 dinara po kilovat-satu, odnosno 317 evra po megavat-satu.
Poređenja radi, Vlada je preporučila da EPS-u da sa privredom sklopi ugovore po ceni od 95 evra po megavat-satu.
Prema prvobitnim planovima, Pošta nije nameravala da struju plaća čak 14 milijarde.
U prvoj verziji plana javnih nabavki za 2022. godinu za stavku „isporuka električne energije“ navedena je procenjena vrednost od 5,6 milijarde dinara.
Međutim, u poslednjoj verziji ovog plana, koja je objavljena sredinom jula, procenjena vrednost je povećana na 14,2 milijarde dinara.
EPS od struje ne zarađuje, a subvencioniše obnovljive izvoreViše Poštinog novca u EPS-u
Ekonomista Goran Radosavljević navodi za Novu ekonomiju da to što Pošta planira da kupi električnu energiju po jediničnoj ceni od čak 317 evra po megavat-satu „čudna po nekoliko osnova“.
„Prvo, sama planirana cena je veoma visoka, uzimajući u obzir preporuku Vlade Srbije od 30. avgusta 2022. godine po kojoj se preporučuje EPS da električnu energiju prodaje kupcima po ceni od 95 evra po megavat-satu. Postavlja se pitanje, zašto Pošte Srbije ne kupuju električnu energiju od EPS po ovoj ceni, već planiraju cenu koja je više od tri puta veća“, navodi Radosavljević.
Radosavljević navodi da su planirani rashodi po osnovu potrošnje čak šest puta veći od realizacije u prethodnom trogodišnjem periodu (u periodu od 2019-2021 rashodi po osnovu potrošnje iznosili su oko 2,38 milijardi dinara, dok je prosečna cena bila 57 evra za megavat-sat).
Ekonomisti sa kojima je Nova ekonomija nezvanično razgovarala kažu da se čak i uz drastično povećanje cene električne energije i potrošnje teško dobacuje do ovog planiranog iznosa, što budi sumnju da se na ovaj način spašava EPS.
Pošta Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorila na pitanja Nove ekonomije da obrazloži zašto planira višestruko veća izdvajanja za struju u odnosu na prethodni period.
Fiskalni savet: Struja mora da poskupi do 20, a gas do 70 odstoŠta je sa merama štednje u Pošti?
Radosavljević navodi da je potrošnja koja se planira za sledeće tri godine na sličnom nivou kao prethodne tri godine, pa se postavlja pitanje i šta je sa merema štednje u tom javnom preduzeću.
„Dakle, povećanje rashoda nije rezultat povećanja potrošnje, jer je ona na sličnom nivou“.
Povećanje rashoda jednim delom jeste opravdano rastom cena struje, ali oni ne mogu biti 14 milijardi dinara, koliko Pošta planira da potroši, objašnjava Radosavljević.
„Prema sadašnjim cenama ti rashodi ne bi smeli da budu veći od 3 milijarde dinara bez PDV. Čak i da pretpostavimo da će cena u narednim godinama dodatno da se poveća, povećanje od čak šest puta u ovom trenutku nema opravdanje“, kaže Radosavljević.
On navodi da bi opravdanje za ovu cenu moglo bi da se nađe u lošem upravljanju EPS-u u prethodnih deset godina, „kao i enormnom kriminalu i korupciji koji su praćeni pljačkom velike količine para iz EPS, doveli, u decembru 2021. godine, do potpunog kraha EPS-a.“
„EPS trenutno kupuje oko 20 odsto struje na tržištu po ceni koja dostiže i preko 500 evra po megavat-satu,“ kaže Radosavljević.
Pojašnjava da su na taj način su veštački stvoreni gubici u EPS koji se mere milijardama evra.
„Kupovina struje od EPS-a po nekoliko puta većoj ceni od one koja je za komercijane kupce preporučena od strane Vlade Srbije može da znači prelivanje para iz profitabilne Pošte Srbije u EPS koji je gubitaš, to jest prikrivena subvencija EPS-u“, kaže Radosavljević.
Kako je Pošta došla do šest puta veće cene struje?
Pošta je do iznosa od 14,2 milijarde dinara došla tako što je sabrala očekivane trošove za nabavke struju sa očekivanim poskupljenima akciza, ali i proširenjem kapaciteta za grejanje.
Naime, u zahtevu nadzornom odboru, piše da preduzeće očekuje da će struja koštati 37,2 dinara po kWh, odnosno da će poskupeti 20 odsto u odnosu na cenu od 31,02 (kao primer su uzeli koliko je EPS ponudio JKP „Vodoovod i kanalizacija iz Stare Pazove).
S obzirom na to da Pošta očekuje da će 2023, 2024. i 2025. trošiti po oko 82 miliona kWh, cena iznosi oko tri milijarde dinara, odnosno nešto više od devet milijarde dinara za sve tri godine.
Međutim, javno preduzeće na ovu cenu dodaje i „procenu potrebnih sredstava“.
Pošta očekuje da će im biti potrebno oko 1,4 milijardi dinara svake godine za troškove koji nisu sadržani u prethodnoj, jediničnoj ceni. Ovi troškovi odnose se na usluge pristupa i korišćenja prenosnog distributivnog sistema, naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača, akcize i takse.
Dalje se u zahtevu navodi da je potrebno još oko 150 miliona dinara svake godine zbog porasta kursa evra (oko 151,6 miliona u 2023. godini, 153,3 miliona dinara u 2024. i 153,5 miliona dinara za 2025. godini).
Takođe oko 150 miliona dinara potrebno je i za proširenje kapaciteta i za povećanje obima potrošnje zbog vremenskih prilika. Kako se navodi u zahtevu, ovo je potrebno zbog „jako hladnih zima i produženja grejne sezone.
Kad se sve sabere, Pošta je procenila da će za snabdevanje električnom energijom u 2023. godini izdvojiti 4,7 milijardi dinara, u 2024. godini 4,75 milijardi dinara i 4,79 milijardi dinara u 2025. godini.
Prema finansijskim izveštajima Pošte, u 2021. godini troškovi utrošene električne energije iznosili su 880,4 miliiona dinara, a u 2019. godini 826,4 miliona dinara.
Pošta je u utorak među prvima objavila odluku o merama za smanjenje potrošnje električne energije i isključivanje dekorativne rasvete, organizovanje rada tako da se obavlja na dnevnom svetlu, isključivanje računara, monitora, zabranu korišćenja električne energije u privatne svrhe.