Da li topli januar šteti voćkama?

Visoke temperature početkom januara nisu povoljne za voćarske kulture i ukoliko se taj period nastavi, ova godina bi mogla da bude  teška godina za voćare, kažu predstavnici Udruženja voćara Republike Srpske. U Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Čačku objašnjavaju da je još rano za buđenje voćne vegetacije.

„Vegetacija još neće da krene. Uvek u januaru ima jedan period kada su temperature nešto više od uobičajenih, ali nastupi i period hladnog vremena, kad krene i sneg i niske temperature i to je otprilike nešto što zaustavlja vegetaciju, ali ona još uvek neće da krene jer je rano za nju“, kaže za Novu ekonomiju Snežana Dragićević-Filipović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Čačku.

Prema njenim rečima, biljke kreću sa vegetacijom kada prođu taj obavezni period mirovanja, koji zavisno od vrste voća traje sedam do 15 dana. Napominje da to još uvek nije prošlo i podseća da je na prostoru Čačka bilo nekoliko dana gde su temperature minus četiri, pet, sedam, osam stepeni, što je sve jako kratak period. 

„U ovom periodu je bolje da su nešto niže temperature, svaka voćna vrsta ima obavezan period mirovanja, različito je za jabuku, za krušku, breskvu, kajsiju. Praktično, prolazi period jarovizacije, gde mora da se prođe kroz period niskih temperatura“, dodaje Dragićević-Filipović.

Prema njenim rečima čim se stvore normalni uslovi, biljka kreće sa vegetacijom. Dodaje da ne bi bilo dobro ako bi period lepog vremena bio dug, jer bi u tom slučaju biljke krenule. Kako objašnjava u slučaju da vegetacija rano krene, može da dođe do izmrzavanja pupoljaka, tokom kasnih prolećnih mrazeva i u tom slučaju nema roda, pa voćari trpe štetu.

Na eventualne probleme zbog visokih temperatura u januaru, kako su prenele Nezavisne novine, upozorio je predsednik Udruženja voćara Republike Srpske, Dragoja Dojčinović. Prema njegovim rečima, pored loših vremenskih uslova, voćari u Srpskoj nemaju dovoljno sredstava za obnavljanje proizvodnje.

Proizvođači maline iz užičkog kraja ističu probleme koje im je napravila prošlogodišnja suša i napominju da u nekim malinjacima uošte nema mladih lastara, odnosno stabljika. To će, kako su nam napomenuli uticati na manji rod maline, pa se može očekivati i cena veća od prošlogodišnje, koja je bila rekordna od preko 400 dinara za kilogram.

Dodaju da je tokom toplijih januarskih dana povoljnije za malinjake koji su zasađeni na većim nadmorskim visinama, od 700 ili 800 metara. Što se tiče novih lastara, prema njihovim rečima, situacija je bolja u malinjacima koji su zasađeni na parcelama sa dubljim slojem zemlje.

Kako je prenela Nova ekonomija, srpska malina je već poskupela, pa se već izvozi po ceni od 11 evra za jedan kilogram, u Japan.