Data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada

Prema nekim procenama, trenutno na svetu ima oko 44 miliona servera, a njihov rok trajanja je samo pet godina. Iako veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi, data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada, piše portal Biznis i Finansije.

Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja. Ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.

Često isticanje digitalizacije poslovanja kao izuzetno efikasnog rešenja za očuvanje životne sredine, stvorilo je ubeđenje u javnosti da nam tehnologija donosi potpuno ekološka rešenja, bez negativnih uticaja na okolinu.

Međutim, svako poslovanje, pa i ono elektronsko, podrazumeva čuvanje velike količine podataka, bilo da su oni u opipljivom, papirnom formatu, ili rezultat binarne aritmetike. Za čuvanje digitalizovanih podataka najčešće se koriste cloud servisi, ali se ti podaci zapravo „arhiviraju“ u data centrima.

Data centri se popularno nazivaju farmama servera. To su poslovne zgrade ili čitavi blokovi zgrada u kojima se nalaze moćni kompjuteri i serveri. Oni za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, jer u data centrima obično radi između 50.000 i 80.000 servera.

Osim velike potrošnje struje, industrija servera je daleko od „zelene“ iz još jednog razloga. Prema podacima tehnološke kompanije Supermicro, svake godine data centri generišu oko dva miliona tona elektronskog otpada. Od tog broja, samo 20 odsto otpada se reciklira. Veliku količinu nagomilanog otpada čine upravo serveri.

Odlaganje servera predstavlja ozbiljan ekološki problem, jer osim što zauzimaju prostor, oni mogu zagaditi životnu sredinu. Iz tog razloga, sve je više globalnih inicijativa da se serveri recikliraju, ali to nije jednostavan proces. On zahteva stručno rastavljanje njihovih hardvera i izdvajanje onih delova koji mogu i dalje da se koriste, poput kablova, adaptera za kartice i slično.

Praktičnije je, kažu stručnjaci, izvršiti prenamenu servera u manje centre za bekap, podršku novim serverima ili u računare koji omogućavaju druge operacije. I koristiti ih dokle god je to moguće.

„Preporučeni upotrebni vek servera je tri do pet godina. Međutim, malo je korisnika, posebno u Srbiji, koji mogu da priušte poštovanje ovih preporuka. Zato se serveri često koriste duže od pet godina, pa čak i u sistemima od posebnog značaja – kritičnoj infrastrukturi. Tako se zbog nepovoljne ekonomske situacije njihov rok upotrebe produžava, pa firme na otpade uglavnom odlažu oštećene ili pokvarene uređaje“, kaže Žarko Kecić, rukovodilac sektora za IKT u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) za BiF.

U Srbiji je, prema rečima Kecića, veoma aktivno tržište starih servera i komponenti, i to ne samo „domaćih“, već i onih uvezenih sa Zapada. Kupci starih servera iz njih izdvajaju upotrebljive delove i vrše njihovu prenamenu, ili ih jednostavno ponovo stavljaju u funkciju. Međutim, ovaj proces ne može da ispoštuje principe, moderno rečeno, „zero waste“ ekonomije.

Kecić podseća da su odlaganje i reciklaža elektronskog otpada u Srbiji regulisani zakonima i uredbama koje prate trendove evropske regulative. Ipak, dodaje, ako želimo da dostignemo nivo razvijenih zemalja mora se još raditi na razvoju ove delatnosti, „ali i na razvoju svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine“.

Svake godine količina elektronskog otpada u svetu poraste za 2,5 miliona tona, dok količina recikliranog otpada na godišnjem nivou raste za 1,8 miliona tona, dakle sporije od rasta njegove proizvodnje. 

Samo u prošloj godini, odbačeni gedžeti, mašine i drugi elektronski aparati „težili“ su čak 53,6 miliona tona. Najviše ovog otpada proizvedeno je u Aziji, a sledile su je obe Amerike, Evropa, te Afrika i Okeanija. 

S druge strane, u 2019. godini je reciklirano svega 17,4 odsto elektronskog otpada, najviše u Evropi (42,5 odsto), objavilo je Globalno partnerstvo za statistiku o elektronskom otpadu, koje su osnovali Međunarodna telekomunikaciona unija, Univerzitet Ujedinjenih nacija i Međunarodno udruženje za čvrsti otpad.