Delta Holding tuži državu, traži 12,5 miliona evra odštete zbog pritvaranja Miškovića

Delta Holding tužio je državu zahtevajući naknadu štete usled pritvaranja prvog čoveka kompanije Miroslava Miškovića pre više od deset godina, piše danas Forbs Srbija.

Delta zahteva isplatu 1,4 milijardi dinara i 390.000 evra (ukupno nešto manje od 12,5 miliona evra), prenosi agencija Beta.

Kako se navodi u tužbi u koju je Forbes Srbija imao uvid, Delta Holding je trpeo štetu zbog pritvaranja Miškovića koji je u tom trenutku bio zaposleni i predsednik borda direktora tog privrednog društva.

Vlasnik Delte priveden je 12. decembra 2012. zajedno sa sinom Markom (i vlasnikom Nibens grupe Milom Đuraškovićem) zbog navodnih zloupotreba u poslovanju privatizovanih preduzeća za puteve.

Određen mu je pritvor koji je produžavan više puta. Jedno od produženja potvrdio je Apelacioni sud u martu 2013. godine.

Četiri meseca kasnije, odnosno 19. jula, Viši sud dozvolio je da se pritvor zameni polaganjem jemstva kako bi Mišković izašao na slobodu. Delta je ekspresno reagovala i to učinila tri dana kasnije.

Da bi svom prvom čoveku omogućili izlazak iz pritvora, Delta Holding je po instrukciji suda položio jemstvo u iznosu od 12 miliona evra odnosno 1,36 milijardi dinara. Kako ističu, to je bio jedini način da ga „oslobode pritvora“ kako bi se omogućilo nesmetano poslovanje i sprečavanje štete Delta Holdingu i povezanim kompanijama.

Međutim, do obrta dolazi u novembru iste godine kada je Ustavni sud presudio da je produženjem povređeno pravo Miškovića na ograničeno trajanje pritvora. Ustavni sud je i 2016. utvrdio da su povređena prava prvog čoveka Delte garantovana članom 31 Ustava koji reguliše trajanje pritvora.

U tužbi se navodi da dve odluke pokazuju da je pritvor bio protivustavan i nezakonit. Kako je takav pritvor zamenjen jemstvom, smatraju da je i mera polaganja jemstva neustavna i nezakonita.

Nakon ovoga sledi i donošenje presude Višeg suda u junu 2016. godine, potom i Apelacionog suda u septembru 2017. godine.

Tom presudom je Mišković oslobođen optužbe za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Time je, navodi Delta, ukinuta prvostepena presuda Višeg suda u delu kojim se oglašava krivim za poresku utaju u pomaganju i vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Sledi i presuda Apelacionog suda iz decembra 2021. kojom je Mišković oslobođen svih optužbi čime je „definitivno okončan krivični postupak protiv lica Miroslava Miškovića“.

Delta Holding na osnovu svih ovih odluka smatra da nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv prvog čoveka kompanije. Takođe, tvrde da je bio neosnovano i nezakonito lišen slobode i da je proveo u pritvoru ukupno 223 dana.

Dodaju da je bio u pritvoru „umesto da je sve to vreme bio na slobodi u svojoj kući sa svojom porodicom i prijateljima, na poslu i svom radnom mestu…“.

U tužbi se ističe da je sve vreme, tokom trajanja krivičnog postupka, kod države stajalo jemstvo od 12 miliona evra. S obzirom na to da smatraju da je i ono nezakonito deponovano, ističu da je taj novac mogao da bude upotrebljen za poslovanje i razvoj Delta Holdinga. Uz to, nastupila je „šteta koja se ogleda u umanjenju vrednosti deponovanog iznosa“.

Delta podseća da je nakon donošenja odluka Ustavnog suda, tražila u više navrata da se jemstvo ukine. Međutim, to se dogodilo tek 16. marta 2022. posle skoro devet godina od polaganja, navodi se u tužbi.

Novac je Delti vraćen u maju te godine.

„Imajući u vidu sve prethodno navedeno, tužilac (Delta Holding) podnosi ovu tužbu radi naknade materijalne štete koju je pretrpeo nezakonitim postupcima organa Republike Srbije koji su započeti neosnovanim pritvaranjem lica Miroslava Miškovića, njegovim dugim nezakonitim boravkom u pritvoru, nezakonitim držanjem depozita – jemstva i drugim pratećim aktima“, zaključuje Delta.

U tužbi se ističe da je pričinjena materijalna šteta tužiocu jer je tzv. „živi“ novac u iznosu od 12 miliona evra povučen iz platnog prometa i položen i držan nezakonito. Mirovao je na posebnom namenskom računu od marta 2013. do maja 2022. umesto da je korišćen u poslovanju. A nastupila je šteta i u pogledu kursnih razlika.

Zato Delta sada traži iznos na ime zateznih kamata koji je zbog dužine perioda u kojem je zadržano jemstvo, narastao na brojku veću i od samog jemstva. A iznos koji traži na ime zateznih kamata je 1,46 milijardi dinara.

Takođe, zbog kursnih razlika Delta Holding traži od države da im isplati dodatnih 390.651,44 evra. Reč je o kursnim razlikama za devetogodišnji period u kojem je držano jemstvo. Kada je država 2022. vraćala položeni novac, to je učinila po kursu iz 2013. a ne 2022.

Delta Holding podseća u tužbi da su u februaru 2023. podneli predlog za mirno rešenje spora Državnom pravobranilaštvu koje zastupa državu.

Kako se može pročitati, na ovaj predlog nije ni odgovoreno. Zato je Delta Holding podneo tužbu.

Iako je tužba podneta u julu 2023. godine, kako se može videti na Portalu pravosuđa, pripremno ročište je održano tek u maju ove godine.

Ročište za glavnu raspravu planirano je za 4. novembar.

Ukoliko sud presudi u korist Delte, odštetu će platiti poreski obveznici Srbije, naveo je Forbs Srbija.

Izabrano novo vođstvo Upravnog odbora UBS