Saradnik IZIT-a Saša Đogović izjavio je da će Telekom i Elektroprivreda Srbije morati da se privatizuju jer to, kako je ocenio, više nije pitanje izbora.
Đogović je na konferenciji za novinare ocenio i da je Srbija „u predstečajnom postupku“ i nije u mogućnosti da obezbedi ekonomski rast tih preduzeća.
Objasnio je da bi, ukoliko bi Srbija „doživela stečaj“, i tako bila bez ekonomskog i političkog suvereniteta, međunarodne orgaznizacije tražile da se takva državna preduzeća prodaju, ali bi u toj situaciji njihova cena bila znatno niža.
„Srbija se nalazi u takvoj situaciji da mora da proda i Telekom, i manjinski paket akcija EPS-a, jer nema prostora za nove inesticije, država im ne može pomoći u ovakvom stanju kakva jeste, a vrednost kapitala u tim preduzećima može samo opadati“, ukazao je on.
Đogović je rekao da bi država od profita tih preduzeća tražila da se popunjavaju „budžetske praznine“ što bi unazadilo njihovo poslovanje, a naveo je i da je realno da dođe do privatizacije zbog veoma izražene konkurencije.
Naglasio je da treba odrediti „adekvatan model privatizacije“, pri čemu bi za EPS najbolje bilo da kompanije koje podižu nove energetske kapacitete, u toj vrednosti učestvuju u strukturi vlasništva EPS.
Đogović je ocenio da bi se tako privukle investicije, a preko njih podstaklo zapošljavanje i u drugim delatnostima, kao što je građevinarstvo.
Naravno pošto GOSPODIN-AKADEMIK ne reče ni jednu reč o PRIMITIVIZMU-RILIJALITI ŠOU i zloupotrebe svih obilka sindikalnog organizovanja, institucija sistema(upotreba i zloupotrebe za partiske i lične ineterse ili interese partija ili tkz BIZMISMENA-tajkuna-bogataša); onda kao da i nije ništavrekao o PROBLEMU za “dobre učenike i 2manjka” dobrih učitelja”. Ništa ne reče o starletama o svakodnevnom sejanju straha od ubistavai samoubistava i narkotiznma i umiranja od boleština i na drugoj strani”višak pevača”(od”petlića” sve do “penzionera”, ulaska stranih korporacija i televiziskih sadržaja u naš sistem vrednosti života i(ne)funkcionisanja države. Ko uopšte i ušpravlja državom i sistemom vrednosti. Ništa AKADEMIK ne reče jednu veoma važnu reč VASPITANJE-radno, rodoljubivo,moralno, porodično, druuštveno, profesionalno-ETIČKO VASPITANJE.
Ništa ne reče o DIJALOZIMA na TELEVIZIJAMA o određenim problemima iz nauke i života. Kao da nas spremaju kao MODELE jednog debilskog društva. Sve drugi ULAŽU, upravljaju našim ssistemom-a polja, livade i sela pusto i na jugu Srbije i u Vojvodini. Dakle, ovo je po meni samo “pranje biografije”-svoje(ne)savesti. Miroslav B Madenović Mirac, Vlasotince Srbija