Đorđe Đukić: Dužnička zamka, alarmantno upozorenje za Srbiju

Dok svet potresaju energetski šokovi i rastuća inflacija, Srbija se suočava sa drastičnim pogoršanjem uslova zaduživanja. Stručnjaci upozoravaju da bi kamatne stope na novi dug mogle biti dvostruko veće od stope privrednog rasta, što predstavlja ozbiljan rizik za stabilnost javnih finansija.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Đorđe Đukić u autorskom tekstu za Radar povezuje poslednja kretanja u svetu koja će neminovno uticati na Srbiju. Globalna ekonomija nalazi se u izuzetno nepovoljnom inflatornom ambijentu izazvanom problemima na strani ponude, što je dovelo do skoka inflacije u SAD na preko 4 odsto početkom aprila. Cene sirove nafte, usled sukoba i oštećenja postrojenja, dostižu nivoe blizu 100 dolara, dok fizički raspoloživa nafta ide i do 150 dolara po barelu. U takvim okolnostima, centralne banke poput Fed-a i ECB-a zadržavaju visoke kamatne stope, što direktno podiže cenu zaduživanja širom sveta.

Za Srbiju ovo znači da će uslovi za refinansiranje spoljnog duga biti drastično pogoršani. Posebno kritičan datum je maj 2027. godine, kada dospeva dug od dve milijarde evra po osnovu sedmogodišnjih evroobveznica, kako objašnjava Đukić.

Dok je prvobitna kamatna stopa na ovaj dug iznosila 3,375 odsto, procenjuje se da bi investitori sada mogli zahtevati kamatu veću od 6 odsto za istu ročnost, a za desetogodišnje obveznice i znatno više. Poređenja radi, susedne zemlje poput Rumunije i Mađarske već plaćaju izuzetno visoke prinose od 6,9 odsto i 6,2 odsto.

Opasna nesrazmera: Rast BDP-a naspram kamata

Najveći razlog za zabrinutost leži u odnosu između ekonomskog rasta i cene duga, prema rečima Đukića. MMF je smanjio projekciju na 2,8 odsto dok je očekivana kamatna stopa na novi dug preko 6 odsto.

Činjenica da je prognozirana stopa realnog rasta BDP-a upola manja od kamatne stope na novo zaduživanje predstavlja „alarmantno upozorenje“ za servisiranje spoljnog duga u bliskoj budućnosti. Da bi sistem bio održiv, kamatna stopa bi morala biti barem jednaka stopi rasta BDP-a.

Uprkos ovim indikatorima i neuspešnim aukcijama domaćih državnih hartija od vrednosti, gde je realizacija bila manja od 10 odsto, vlasti u Srbiji ne pokazuju nameru da odustanu od daljeg zaduživanja. Planirani su brojni infrastrukturni projekti u sklopu Ekspo 2027 i šire, koji se smatraju neproduktivnim u trenutnim okolnostima.

Konačnu cenu ovakve ekonomske politike i naglog porasta iznosa kamata za refinansiranje starih dugova platiće poreski obveznici, dok bi nova vlast mogla biti dovedena pred svršen čin ispunjenja teških obaveza prema poveriocima.

Đorđe Đukić: Fiksni kurs evra je bio savršena alatka za stavljanje Srbije u kolonijalni položaj