Vesti iz zemlje

24.12.2020. 12:04

Biznis.rs

Autor: Nova Ekonomija

Dogodine kreće masovna izgradnja postrojenja za otpadne vode

Tokom naredne godine u Srbiji bi trebalo da počinje gradnja između 20 i 30 postrojenja za preradu otpadnih voda i očekuje se da na taj način bude pokriven najveći deo zemlje, poručuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, prenosi ...

Foto: Nova ekonomija

Tokom naredne godine u Srbiji bi trebalo da počinje gradnja između 20 i 30 postrojenja za preradu otpadnih voda i očekuje se da na taj način bude pokriven najveći deo zemlje, poručuju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, prenosi Biznis.rs.

„Ovim smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju“, kaže pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.

Na online konferenciji o upravljanju otpadnim vodama Abramović je rekao da je važan korak u realizaciji ovog posla napravljen pre nekoliko nedelja, kada je u Narodnoj skupštini Srbije ratifikovan sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.

Njime su kako dodaje,odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

„U Srbiji je, prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra“, kaže Srđan Gajić iz Udruženja „3E“.

On naglašava da u borbi protiv zagađenja ne postoje stimulativne mere za privredu. 

Prema njegovim rečima, u tom poslu ključna je finansijska podrška države, malih i srednjih preduzeća, a deo problema gradovi i opštine mogu da reše i razvojem sopstvenih pogona za prečišćavanje.

VRBAS: NEMA KO DA UPRAVLJA POSTROJENJEM ZA OTPADNE VODE

OTPADNE VODE ZAVRŠE U REKAMA

U Srbiji se pre ispuštanja u reke i jezera, zbog malog broja postrojenja, prečisti manje od osam odsto komunalnih otpadnih voda, a dodatni problem su vode koje ispušta privreda u istu kanalizacionu mrežu ili recipijente. 

Kako bi se u što kraćem roku smanjilo zagađenje, neke od preporuka su da kompanije i lokalne samouprave zajedno grade postrojenja, da se u te svrhe obezbede podsticaji privredi i da se unapredi rad inspektora. 

Nataša Ðokić, savetnik NALED-a, navela je da uprkos ustaljenom mišljenju Srbija nije bogata vodama. Kako je objasnila, mi imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica iznosi 2.500 metara kubnih.

Zbog toga naglašava da vode treba da čuvamo i dodaje da u Srbiji situacija nije ništa bolja ni sa kanalizacionom mrežom, jer je njome pokriveno svega 62% stanovništva.

Onlajn konferencija o otpadnim vodama održana je u organizaciji Udruženja „3E“, Mreže inspektora Srbije i u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i USAID-om.

Da rešavanje ovih problema nije nimalo jednostavno i da je od sada bilo zanemareno, svedoče i obećanja gradskih čelnika u prestonici koji su pre pet godina obećavali da će problem kanalizacije i otpadnih voda u Beogradu trajno rešiti do 2020. godine.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.