Domaća potrošnja, mogući spas za srpsku malinu

Deo nagomilanih problema u proizvodnji domaće maline može da se reši povećanjem domaće potrošnje tog voća, posebno konzumnih sorti koje se nude u maloprodajama. Druga opcija za poboljšanje njene prodaje bila bi promocija srpske maline u svetu, ocenjuju stručnjaci.

Mnogim malinari u Srbiji ni dan danas, nakon tržišnih poremećaja koji su počeli prošle godine (a o kojima je Nova ekonomija već pisala), nisu isplaćeni za celokupan prošli rod.

Agroekonomista Milan Prostran je na nedavno održanoj debati „Malinarstvo i zadrugarstvo Srbije, prošlost, sadašnjost i budućnost“ ocenio je da u pospešivanje potrošnje ovog voća mora da se uključi cela država „od prvog čoveka (zemlje), pa dalje redom“. 

„Ja sam imao tu privilegiju da, dok sam bio u Vladi Jugoslavije, gledam kako se predsednici država svojom promocijom domaćih proizvoda bore da očuvaju farmere… Imate i primer kada (francuskog predsednika Emanuela) Makrona pitaju zašto on u ovom tržišnim uslovima promoviše svoje proizvode, štiteći i bagete i sir i vino, i sve ono što je francusko. On je rekao, ‘jedini razlog toga je očuvanje domaćih farmera'“, rekao je Prostran.

Prema njegovim rečima, tri stvari su potrebne za rešavanje problema u domaćem malinarstvu. Prva je politika subvencionisanje ove voćarske kulture. 

„Malina je nama važan proizvod i treba je proglasiti za proizvod od nacionalnog značaja. To ne treba da znači da ona samo treba da nosi taj epitet, već ona mora da bude podržana ozbiljnim državnim subvencijama iz budžeta,“ dodaje Prostran.

Prema njegovim rečima, druga stavka je pospešivanje domaće potrošnje.

„Mi danas govorimo o malini samo sa stanovišta izvoza. Jeste da je 98 posto ide u izvoz, ali mi moramo da kroz malinu poboljšamo kvalitet življenja naše dece i stanovništva,“ dodaje Prostran.

Treća stavka je međunarodna promocija srpske maline.

„Mnogi ambasadori su nam zamerali zašto mi našu malinu koja nam je najvredniji proizvod, dakle naše ‘crveno zlato’ ne promovišemo na najvišim državnim prijemima… Agrarna politika se ne kreira na ulici već u institucijama“ zaključio je Prostran.

„EU“ PRIMERI

Mile Radisavljević, direktor i vlasnik kompanije „ATP Irigation“, koja posluje na tržištu poljoprivredne opreme, navodi jedno iskustvo iz jedne od članica Evropske unije, Holandije gde u maloprodaji mogu da se nađu mala pakovanja borovnice u čaši od 90 grama.

„Onda kao što su kod nas kesice bombona, (prodaje se) iseckana šargarepa kao pomfrit ili jabuka, otprilike jedna, naravno, to je pakovano sa azotom, da ne dođe do oksidacije. (Ove porcije koštaju) 35-40 evrocenti,“ kaže Radisavljević.

Tom računicom se dolazi do cene kilograma jabuke od dva evra, a u Srbiji se za uspeh smatra kada neko postigne cenu jabuke od 35 centi po kilogramu. Prema njegovom mišljenju,  slično se može postići i sa malinom – mala pakovanja koja se nude deci školskog uzrasta.

To im je užina, jedan evro ili pola evra, a šta naša deca jedu? Čips, štapiće,  (pa već imamo) decu sa dijabetesom tip 2 u trećem, četvrtom razredu, i državu koja im celog života država plaća lečenje. O tome treba sada razmišljati, a ne kada bude kasno.

Radisavljević dodaje i da bi asocijacije malinara mogle da traže od države da im subvencioniše krčenje starih zasada, kao što je to bio slučaj u vinogradarstvu, kao i da se prilikom formiranja novih zasada sade konzumne sorte maline.

Situaciju je uporedio sa uzgojem maline. Pre deset godina niko nije govorio o borovnicama sem za potrebe industrije, dok se to voće danas u Srbiji konzumira na čaše, grame ili kilograme.

„To treba uraditi i sa malinom“, dodao je Radisavljević.

Malinari: Hitno rešiti nedoumice, rod isplatiti po prošlogodišnjim cenama