Domaće trešnje u borbi protiv klimatskih promena

U privatnim baštama i seoskoj proizvodnji kriju se autohtone sorte voća sa mnogim pozitivnim osobinama, kao što je tolerantnost na temperaturne uslove.

O potencijalima domaće trešnje i višnje za Klimu101 piše Sanja Radičević sa Instituta za voćarstvo u Čačku, rukovodilac projekta CherrySeRB.

Industrijalizacija, modernizacija poljoprivrede i konzumerizam temeljno su definisali savremeni svet i promenili prirodu i sadržaj naših trpeza, ali su i značajno ugrozili biodiverzitet.

Savremena potrošnja utiče na prioritete pri stvaranju sorti poljoprivrednih kultura. Pa tako velika urbana tržišta, kada su u pitanju plodovi voćaka, traže krupnoću i atraktivnost koji su presudni za određivanje cene i rentabilnosti proizvodnje voća, ali posledice ovako uskog tržišnog fokusa su nesagledive.

Poslednjih decenija, u vodećim svetskim institucijama ukršta se relativno mali broj takozvanih roditeljskih sorti voćaka, poželjnih komercijalnih osobina, u cilju dobijanja novih, čiji će plodovi biti još krupniji, obojeniji, čvršći i lakši za transport.

U međuvremenu, lokalne, autohtone sorte našle su se na marginama okućničke i pretežno neprofitabilne poljoprivrede.

Industrijalizacija nije dovela samo do gubitka velikog broja starih sorti, gube se i mnoga kvalitativna svojstva kod novih sorti, poput harmoničnog ukusa, arome, ali i otpornosti na faktore iz okruženja kao što su povišene temperature.

U međuvremenu, klimatske promene značajno dopinose sužavanju genetičkog fonda stabala voća, i dovode do smanjenja prinosa i kvaliteta.

Štete od poznih prolećnih mrazeva, baš kao i smanjenje prinosa usled relativno visokih temperatura tokom cvetanja, dva su lica istog klimatskog problema.

Da li nam preostale autohtone sorte mogu pomoći u borbi protiv posledica klimatskih promena?

Upravo na ovo pitanje pokušava da odgovori tim istraživača iz nekoliko istraživačkih instituta iz Čačka i Beograda, okupljen oko projekta CherrySeRB, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije.

Predmet proučavanja su trešnje i višnje jer su  su veoma dobre model-biljke za ovu vrstu istraživanja imajući u vidu da su, generalno, bolje prilagođene uslovima nešto hladnije klime.

Nastale kao rezultat prirodne selekcije u određenim klimatskim uslovima, autohtone sorte su potencijalni rezervoari gena odgovornih za temperaturnu toleranciju.

Autohtone sorte nisu nastale slučajno, one su rezultat selekcije prirode i generacija voćara koji su umnožavali i prenosili na druge lokalitete one sorte koje su imale krupnije i kvalitetnije plodove.

Ipak nije samo o kvaliteta ploda jer se među autohtonim sortama nalaze i one potencijalno dobro prilagođene na lokalne klimatske uslove, pa i na uslove povišenih temperatura.

U okviru projekta CherrySeRB, od ogromnoj broja sorti prisutnih u Srbiji, a na osnovu ranijih istraživanja, izdvojeno je osam najperspektivnijih za dalji rad.

U pitanju su sorte koje već imaju kvalitetne plodove, zdrave listove, ali najvažnije – zadovoljavajuću rodnost čak i u ekstremnim uslovima, što je prvi i osnovni znak dobre prilagođenosti na promenljive vremenske uslove.

Drugim rečima, autohtone sorte voćaka, kao što su one u Srbiji, mogu kriti rešenja za mnoge probleme koje je industrijalizacija poljoprivrede izazvala.

U njima se nalazi genetički materijal za buduće programe oplemenjivanja koji je neophodno identifikovati, izdvojiti, analizirati, pa i pripremiti za dalju upotrebu.

Na taj način se čak i od trešanja i višanja iz srpskih sela mogu dobiti ne samo bolji proizvodi, već i dokaz koncepta primenjiv na druge vrste voćaka koje ugrožavaju klimatske promene, a koje su od ekonomskog značaja za Srbiju, Evropu i svet.