Doznake za osam odsto manje nego prošle godine: Da li se steže obruč oko kursa dinara?

Slaba domaća proizvodnja i investicije, radna snaga koja odlazi, upareni sa fiksnim kursom i ekonomskim usporavanjem glavnih trgovinskih partnera Srbije, izazvali su slabiji rast BDP-a od očekivanog, ukazuju poslednji podaci iz platnog bilansa. Kombinacija navedenih faktora uticala je na usporavanje stranih direktnih investicija (SDI), turizma, ali i doznaka. Ekonomisti za Novu ekonomiju kažu da će svi ovi podaci najviše uticati na „sliku i priliku“ svake privrede, odnosno devizni kurs. Doznake su manje nego što su bile prošlih godina, a sva je prilika da će biti isto sve dok se situacija u Evropskoj uniji ne poboljša, jer je tamo i najviše „naših“ radnika.

„To su stvari na koje ne možete uvek da utičete. Kada pogledate SDI, one su manje zbog lošije situacije u Nemačkoj i Evropskoj uniji, što stvara pritisak na naše investicije. Isto je i kada pogledamo doznake. One su lošije i zbog migracija i zbog loše situacije u državama iz koje (doznake) pristižu. Suštinski, fundametalni razlog je model razvoja koji smo odabrali, a koji stvara veliki pritisak na naš devizni kurs – jer priliv investicija stvara veliki apresijacijski pritisak na dinar, i u toj situacji izvoz trpi i pogoršava situaciju sa trgovinskim bilansom“, kaže Lazar Ivanović, ekonomista iz Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

Prema njegovom mišljenju, ako dinar jača, a produktivnost se ne povećava, rezultat samo može da bude gubitak konkuretnosti.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije za prvi tri meseca ove godine, priliv na ime doznaka dostigao je 809 miliona evra.

U istom periodu prošle godine ovaj iznos je bio na 883 miliona evra. U 2023. godini, priliv doznaka je u prvom tromesečju bio 905 miliona evra, dok je istovremeno 2022. godine bio 681 miliona evra.

Aktuelne vlasti u Srbiji su, od kada su počeli protesti u decembru prošle godine veliki deo odgovornosti za pad investicija i turizma „prebacile“ na demonstrante koji traže pravdu i borbu protiv korupcije.

Indikativno je da političari nisu pominjali ni smanjen priliv doznaka, niti valutu koja je  prvi put u ovoj godini morala da se brani više iz deviznih rezervi, o čemu je Nova Ekonomija već i pisala.

„Tema doznaka je kompleksna i obuhvata mnoga pitanja, kao one o migracijama i nije potpuno crno-bela. Ona je izvan (pitanja) izbornog ciklusa i prevazilazi mandat (vlasti). To je pitanje koje će se rešavati više (narednih decenija), a neko ko je na izborima svakih četiri ili pet godina – za njih je ovaj problem misaona imenica“, smatra Ivanović.

Pitanje se dodatno usložnjava jer kombinacija manjeg priliva doznaka i blagog rasta nezaposlenosti (potencijalna posledica ekonomske krize u Evropi) bi građane Srbije mogla da natera na povratak u domovinu.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević da bi voleo da u Srbiji nema doznaka jer, kako objašnjava, to ukazuje da smo siromašna zemlja i da milioni naših građana šalju novac kući.

On je naveo da zanimljiv trend u podacima o doznakama jeste su ljudi koji su u Srbiju došli zbog pečalbe sve više šalju svoj novac kući, odnosno da je odliv od doznaka porastao sa 52 miliona evra u prva tri meseca prošle godine na 116 miliona evra odliva.

„Tehnički gledano, doznake će se sve više smanjivati jer su poslednjih godina (u inostranstvo) odlazile cele porodice, a u međuvremenu je i dosta onih koji su živeli i radili u inostranstvu umrlo, sko su im porodice ostale tamo, pa nemaju više kome da šalju kući novac. Izvoz je taj koji će sve više gubiti trku sa uvozom i sa te strane možemo očekivati problem u platnom bilansu, investicije će se takođe smanjivati. Prvo što se dešava posle toga je pritisak na kurs, zbog čega ćemo imati problem sa finansiranjem platnog bilansa – a onda ćemo morati i da se dodatno zadužujemo“, ocenjzuje Radosavljević.

Izvozimo IT i savetodavne usluge, najviše uvozimo doznake