Država ne otkupljuje sve vakcine koje Torlak proizvede

Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ nedostaje podrška države,  jer Srbija ne otkupljuje sva cepiva najpoznatijeg proizvođača vakcina u ovom delu Evrope, rekao je v.d. direktor ove ustanove Luka Dragačević.

On je na panelu održanom u okviru Godišnje konferencije pilot superklastera „Laboratorija zdravstevnih tehnologija“ govorio o nedavno sprovođenim nabavkama vakcine protiv gripa.

„Vi imate nacionalnog proizvođača, kao što smo mi, od koga država ne uzima kompletan kapacitet, (već) uzima (vakcine) od stranih dobavljača“, kazao je Dragačević komentarišući izazove sa kojima proizvođači lekova i vakcina u Srbiji mogu da se susretnu.

On navodi da se potrebno da se vrati „prioritet nacionalnog proizvođača“, „ne zato što je potrebno da se on takmiči sa inostranim proizvođačima, već zato što upravo kada se desi pandemija – vi ćete imati svoju vakcinu“.

Dragačević je izjavio i da Torlak trenutno proizvodi trovalentnu vakcine protiv gripa, ali da se radi na razvoju četvorovalente vakcine.

Takođe, Institut je od prošle godine uključen i u projekat Svetske zdravstvene organizacije koji obuhvata transfer tehnologija za proizvodnju mRNA vakcina u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

„Institut biti jedinstven po tome da radi istraživanja na tako nečemu. Ljudi su već bili na obukama u Kejptaunu, već smo bili na raznim kongresima, bili smo u Južnoj Koreji“, kaže Dragačević.

Problem je, međutim, što menotri u domaćoj naučno-istraživačkoj delatnosti rade na doktorskim disertacijama „na nivou bazične nauke“, što je „neophodno promeniti ukoliko se počinje sa proizvodnjom većeg obima“..

„Sada da biste napredovali u zvanju morate da imate hiperprodukciju (naučnih radova). To nije (…) dovelo do nečega mnogo pozitivnog, takvo je barem moje iskustvo“, dodao je Dragačević.

V.d. direktora Torlaka je naveo i da je ta ustanova poptisao ugovor o saradnji sa fakuletetima i institutima.

„Farmaceutska industrija je skupa, skupa je oprema. Zašto bismo onda svi kupovali svu opremu ako neki institut već ima tu opremu. Nema potrebe. (…) Imate kapitalnu opremu koja se nalazi na jednom mestu, zna se ko je operater za nju i onda se on direktno kontaktira.“

Upravo takva oprema koja je neophodna startapima u inovativnim biotehnologijama je i GLP (laboratorija koja je u skladu sa „dobrom laboratorijskom praksom“), rekao je na panelu Uroš Anđelković koji radi na razvoju novog antivirusnog leka.

Jedina takva laboratorija registrovana je upravo na Institutu „Torlak“.

Anđelković objašnja da je „nakon što se rodi ideja za stvaranje inovacije i proboj na tržište potrebno prvo prevazići prepreke koje se odnose na pravo ili prolazak investitora“.

„Negde devedesetih godina došlo je do razdvajanja nauke i industrije. Sada smo došli u prilku da ponovo gradimo (celovitu) priču, da vraćamo znanja koja smo nekad imali. I treba ih vratiti u ovaj ekosistem i ponoov uzgojiti, da dostignemo nivo kompetentnosti (potreban) za ovakve projekte“, kaže Anđelković.

Manjak kadrova u oblasti razvoja inovativnih tehnologija je evidentan u Srbiji, a stvar otežava i to što naučnici nisu „trenirani“ za menadžerske posleove, kaže on.

Zbog toga je neophodno da privrednici i naučnici budu blizu jedni drugima.

Anđelković objašnjava da je u početku sumnjao da bi projekt razvoja antivurusnog leka mogao da se sprovede u Srbiji, ali da je 2015. godine, kada se vratio u državu, shvatio da postoji sistem koji bi mogao u tome da ga podrži.

On pominje da je veliku pomoć dobio od Fonda za inovacionu delatnost i Centra za transfer tehnologija (CTT).

„Donet je i Zakon o inovacionim delatnostima pre dve godine, koji je jako važan za nas. On je omogućio da mi stvaramo startap inovacione kompanije i da pritom institut nas ne vide kao nekog ko smeta i odvlači pažnju u nauci već nas vide kao partnera u istraživanjima i partnera u razvoju tehnologija. Na primer, vlasnik naših tehnologija je Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju koje su su licencirane u naše startap kompanije. Tako da su inovativne startap kompanije su tu da pomognu institut da se vlasništvo instituta podigne na viši nivo tako da dođemo tržišta“, kaže Anđelković.

Bebe i dalje dobijaju bugarske BCG vakcine