Vesti iz zemlje

26.09.2014. 14:11

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Država se okreće subvencionisanju malih zemljoradnika

Posle najave vlade da će umesto poljoprivrednih tajkuna subvencionisati male zemljoradnike, postavlja se pitanje da li je reč o strateškoj ili iznuđenoj meri.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da su analize PKS pokazale da dosadašnji način podsticaja u poljoprivredi nije dao rezultate.
„Ne pričamo o količini novca koji je dat, nego kako se taj novac vraća u poljoprivredu ili još bolje pitanje, da li se vraća“, istakao je Budimović.
Prema njegovim rečima, došlo je krajnje vreme za promenu svesti svih onih koji se bave agrobiznisom. On je ocenio da poljoprivrednu proizvodnju treba stimulisati na drugačiji način, i to sve uz dokumentovanje kako je novac iskorišćen. 
Budimović je naveo i da je neophodno da se iz nedavno usvojene krovne Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja „iznedre“ pojedinačne strategije koje bi se odnosile na stočarstvo, biljnu proizvodnju, prehrambenu industriju…. 
Kako je objasnio, treba da zaživi i regionalizacija, odnosno rejonizacija proizvodnje, odnosno da se farmeri podstaknu da se bave onim vidom poljoprivrede za koji stručnjaci utvrde da određeno područje ima najbolje uslove. 
Mora se intenzivno raditi i na informisanju i primeni novih tehnologija i standarda, pogotovo sada kako nam se ponovo otvara tržište Ruske Federacije, ukazao je Budimović, navodeći kao primer uvođenje „Global gap“ standarda u proizvodnji voća i povrća. 
On je podsetio i da su rezultati poslednjeg popisa poljoprivrede pokazali da je naš agrar pretežno „smešten“ u dva do pet hektara, odnosno da je to prosečna veličina poseda kojom raspolaže najveći broj gazdinstava, bez obzira da li je reč o biljnoj ili stočarskoj proizvodnji. 
„Imamo oko 600.000 domaćinstava koja se bave poljoprivredom, od toga je 300.000 registrovano, i to govori kolko je to usitnjena proizvodnja“, zaključio je Budimović. 
Agroekonomski analitičar Milan Prostran mišljenja je da to mera koja je iznuđena, dodajući da pretpostavlja „da je svaki resor dobio zadatak da traži mesta gde može da uštedi kada je u pitanju budžet“. 
Ovde se kao rešenje videlo da veliki, bogati farmeri mogu da eventualno budu za neko vreme oslobođeni tražnje za subvencijama, tvrdi Prostran, koji na taj potez gleda kao na privremeno rešenje, a ne uvod u novu agrarnu politiku. 
„Ovakvu vrstu da uslovno kažem diskriminacije, Evropska unija ne poznaje. Mogu da razumem da ova vlada danas to traži od svih resora i da je tu najlakše napraviti štednju, ali generalno ja još uvek ne vidim konzistentnu agrarnu politiku“, rekao je Prostran. 
Prostran očekuje da će pitanje suštinske promene agrarne politike biti otvoreno u narednim godinama, dodajući da ona ima osnov u Strategiji razvoja poljoprivrede i da je treba pragmatično konstituisati. 
Direktor udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković smatra, međutim, da se uvek može postaviti pitanje – ko su tajkuni i „po kom broju hektara“. 
„Ono o čemu se nezvanično priča je da će subvencije dobijati samo proizvođači do 20 hektara… svakako da one koji ‘rade’ 100 hektara, ne možemo nazvati tajkunima, nego robnim proizvođačima“, kazao je Saković. 
On, naime, smatra da treba otvoreno reći da nema novca ukoliko ga nema, i da ga država neće davati subvenije ili subvencionisati samo određene kategorije poljoprivrednika, kojima je ta subvencija „možda najpotrebnija pre svega da bi preživeli, a ne samo da bi stvorili neke robne viškove“. 
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je u okviru mera fiskalne konsolidacije zemlje najavio da država neće više deliti subvencije poljoprivrednim tajkunima, već pravim malim poljoprivrednim porizvodjačima. On je rekao da vlada više neće da finansira ni poljoprivredne tajkune, već prave male poljoprivredne proizvođače.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. da necete mozda prosfetari da vam i beneficiju daju to sto predajete u skolama , u koima je sve manje i manje djaka , pa i nekad je bilo profesora koji nisu imali internet,pa su odradjivali svoj posao u skolama nisu nosili kontrolne kuci .nisu postojali privatni casovi vec je nedostatak obrazovanja odradjivan na dopunskim nastavama,neradite bre tri meseca godisnje ,a naravno platu primate ,,, ni nju ne zzasluzite posteno

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.