Državne troškove obezvređuje inflacija

Deficit konsolidovanog budžeta u prva četiri meseca 2023. godine iznosio je 23,5 milijardi dinara. To je za 72 odsto manje od deficita u istom periodu lane.

Iako inflacija ima pozitivan uticaj na budžet, pošto su prihodi od PDV-a rasli, dok su troškovi obezvređeni, u ovoj godini skori svi poreski prihodi realno opadaju, piše Danas, prenoseći rezultate Kvartalnog monitora.

Ukupni javni prihodi, kada se uračuna inflacija, smanjeni su za prva četiri meseca ovo godine u odnosu na isti period prošle za 4,2 odsto, a pad poreskih prihoda je još veći, za 5,9 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Najvažniji porez za budžet je PDV, a njegov realni pad je 9,5 odsto za prva četiri meseca.

Ovaj pad privuklo je smanjenje PDV-a iz uvoza, koje je realno iznosilo čak 16.8 odsto.

PDV naplaćen u prometu u zemlji povećan je realno za 42,7 odsto.

Pad PDV iz uvoza, kako se dodaje, uglavnom je posledica smanjenja uvoza energije, što je dovelo i do pada prihoda od akciza za 12 odsto realno, pre svega zbog manje naplaćenih akciza na gorivo (cene goriva su jeftinije nego pre godinu dana).

U realnom iznosu padaju i prihodi na zarade, a od januara do aprila kada se računa inflacija, oni su manji za 0,6 odsto, a kako je povećana zaposlenost, ovaj podatak ukazuje na realan pad zarada.

Priličan doprinos budžetskim prihodima dale su i donacije, a kako je navedeno na predstavljanju Kvartalnog monitora, budžet je primio pomoć od EU oko 150-160 miliona evra, sedam puta više nego prošle godine u istom periodu.

Kako se navodi, pad prihoda države posledica je pada realnih dohodaka i potrošnje usled inflacije, kao i uvoza, a moguće je i da postoje problemi i sa efikasnošću naplate.

Rast cena još nije zaustavljen

Ipak, dodaje se da su i pored pada, javni prihodi u prvom tromesečju bili iznad plana, pre svega zbog veće inflacije od očekivane, dok će javni rashodi  verovatno biti manji od planiranih zbog bolje energetske situacije.

Inflacija je sa druge strane obezvredila poreske prihode, ali još više troškove i to je glavni razlog boljeg stanja u državnoj kasi od očekivanog. Javni rashodi konsolidovanog budžeta realno su manji za devet odsto  nelog u istom periodu prošle godine.

Troškovi za plate u javnom sektoru, kako se napominje, su smanjeni za osam odsto, a kupovina roba i usluga za 14,6 odsto, a troškovi za subvencije za 20 odsto.

Jedino su transferi za penzije povećani realno za 3,5 odsto i socijalna pomoć za 0,3 odsto. 

Kako se naglašava, rasli su i troškovi garancija države za kredite koje su aktivirane za čak 90 odsto. Budžetske pozajmice su uvećane tri puta u odnosu na prva četiri meseca prošle godine.

Srpska inflacija u maju bila druga najveća u Evropi