Građani zemalja u tranziciji su tužniji od Zapadnjaka, a loše vođene privatizacije utiču na njihove stavove i podršku reformama na putu ka tržišnoj ekonomiji, pokazuje studija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Život u tranziciji.
Rezultati istraživanja donose pet ključnih zaključaka, a prvi od njih jeste taj da je raskorak u stepenu sreće između Istoka i Zapada i dalje veliki. Naime, na Zapadu oko 70% domaćinstava zadovoljno svojim životom, dok u zemljama u tranziciji taj procenat iznosi svega 40%.
Drugi zaključak je da loše sprovedene privatizacije utiču na stavove i podršku građana na putu prema tržišnoj ekonomiji.
Blizu polovine stanovništva širom regiona u tranziciji smatra da privatne kompanije treba ponovo nacionalizovati i ostaviti u državnim rukama, ili privatizovati uz znatno transparentnije procedure.
Treći zaključak je da su domaćinstva u tranzicionim regionima trpela veće posledice globalne finansijske krize.
U jednom od pet domaćinstava bar jedna osoba je izgubila posao, a gotovo polovini svih domaćinstava su pali prihodi tokom krize. Pored toga, 20% svih domaćinstava se suočilo sa smanjenjem doznaka koje su primali iz inostranstva.
Podrška demokratizaciji i tržišnoj ekonomiji opala je nakon globalne finansijske krize, četvrti je zaključak studije EBRD-a.
Širom regiona, najveći pad podrške tržišnoj ekonomiji uočava se u centralnoj Evropi i baltičkim zemljama, koje su zauzele treće mesto iza Srednje Azije i jugoistočne Evrope u istraživanju iz 2006, dok su u anketi 2010. izbile na drugu poziciju ispred Rusije.
I na kraju, peti zaključak je da se legat jednakog obrazovanja za žene nastavlja, ali da se on ne ogleda na tržištu rada.
Žene su takođe nedovoljno zastupljene među samozaposlenima u svim regionima. Dok 20-30% anketiranih žena kažu da bi želele da budu samozaposlene, manje od 10% zapravo jesu. Kod muškaraca je dvostruko veća verovatnoća da će biti samozaposleni nego kod žena.