Edi Rama premijer Albanije sinoć predstavio svoju knjigu ‘Žrtvovanje’

Srbija i Albanija treba da normalizuju svoje odnose i da sarađuju i u tome bi mogli da se ugledaju na poslanike kulture i umetnosti koji mnogo brže od političara uspostavljaju i oplemenjuju veze između dve susedne zemlje, rekao je albanski premijer Edi Rama na promociji svoje knjige Žrtvovanje održanoj u hotelu Crowne Plaza. 

Razgovor sa premijerom Albanije vodio je Veran Matić direktor izdavačke kuće Samizdat koja je izdala ovu knjigu. On je rekao da je knjiga ozbiljna, savremena literatura u kojoj se Rama pokazao kao izuzetan pisac. Matić je istakao da je ova knjiga deo šireg projekta upoznavanja dve kulture, dva naroda i dva različita društva.

Promocija je održana u prepunoj sali u kojoj su bile i mnoge javne ličnosti, među kojima direktorka Fonda za humanitarno pravo Sonja Biserko, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević, ministar omladine i sporta Srbije Vanja Udovičić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. 

Osim o odnosima Srbije i Albanije, Rama je otkrio da je u knjizi pisao o periodu kada nije nameravao da se bavi politikom i kada je mislio da mu nije suđeno da bude političar. 

Rekao je da je deo knjige  posvećen njegovoj baki koja  je imala veliki uticaj na njega i koja mu je ostavila u amanet da „u svakoj životnoj situaciji mora da ostane svoj i da nikada ne sme da bude dosadan u životu“ čega se on i sada drži. Pisao je o bolesti njegovog sina i „razarajućoj boli“ koju je tada osetio koja ga je, kako je kazao, promenila na bolje, odgovorio je zašto crta tokom sastanaka i otkrio da zbog politike nema vremena da ode u svoj atelja i da slika. 

Posebno se zahvalio Veranu Matiću kojem se, kako je kazao, oduvek divio i želeo da ga upozna što mu je uspelo tek  kada je postao premijer. 

„Ova knjiga je lična ispovest posle dramatičnih iskustava iz vremena kada sam dobio izbore za gradonačelnika Tirane za deset glasova, a onda ih izgubio pred sudom“, rekao je Rama i naveo da je prvi Srbin kojeg je upoznao bio poznati vajar Mrđan Bajić sa kojim se sreo dok su obojica bili mladi umetnici u Parizu i koji mu je pomogao da nas bolje upozna. Njihovo prijateljstvo traje i danas, pa je na koricama Ramine knjige  crtež bombe, Mrđenovo umetničko delo.

„Večerali smo s drugim umetnicima i Bajić je došao s vojničkom torbom i pridružio nam se. Jedan prijatelj je pitao šta je to i on je izvadio ‘naoružanje’ – umetnička dela od kojih je jedno na koricama knjige“, rekao je Rama.

Kazao je da narod smatra da su  političari „hladnokrvni, bezdušni kriminalci“ i da je takvu sliku jako teško promeniti.

„Mislim da ipak politika predstavlja nešto drugo. Bolno je biti političar i to u više različitih nivoa. U politici nemate pravo na luksuz da nekog ne saslušate ili da se nekom ne nasmejete. Sećam se kada sam se kandidovao za predsednika stranke. Otišao sam u toalet da bih mogao telefonom da pričam s doktorom mog sina. Kada mi je lekar rekao da moj sin nema velikih šansi da preživi, bila je to neverovatna bol.  Previše stvari u životu uzimamo zdravo za gotovo, a onda vas nešto izmesti. Podelio sam to sa javnošću u knjizi jer sam želeo da pokažem ljudima kako je bol isti za sve, pa i za političare“, kazao je Rama.

Govorio je i o baki sa kojom je delio sobu i koja je bila deo katoličke manjine u zemlji u kojoj se ta manjina nije poštovala. Ona ga je, kazao je, naučila kako da gleda na stvari iz više razlicitih uglova.

„Naučila me je zapravo kako da se ophodim prema manjinskim grupama. Ona je bila katolkinja u zemlji gde su katolici manjina i svoju veru je shvatala ozbiljno. Spavali smo u istoj sobi, i kada bi se svetla ugasila ona je izgovarala molitvu što je mene obavezno vodilo u san. Puno je razgovarala sa mnom i promenila moja ideloška stanovištva. Bio sam obrazovan u socijalističkoj ideologiji, a ona mi je kazala jednom: „A šta ako bog postoji“ i naučila me da preispitujem stvari. Kazala mi je: „Možeš da slažeš – dešava se, ali nikada nemoj da budeš dosadan“, rekao je.

U knjizi je opisan i veliki skandal kojim su pokušali da ga kompromotuju usred kampanje kada su na naslovnoj strani novina objavili njegovu nagu fotografiju sa nudističke plaže, za koju je Veran Matić u šali rekao da su mu „zapretili“ da će je  staviti na korice knjige kada je slika za korice kasnila.

„Kazali su mi da će se sutra dogoditi nešto strašno, a ja celu noć nisam spavao razmišljajući o čemu se radi i šta sam to toliko strašno uradio, a da se toga ne sećam. Kada je slika izašla imao sam utisak da svi ljudi bulje u mene dok idem ulicom. Svi su pokušavali da uporede dve slike: kada sam obučen i kada sam bez odeće. Imam utisak da su žene bile tolerantnije i blagonaklonije nego muškarci“, rekao je.

Mada su ga savetovali da kaže da to nije on i da izjavi da fotografija fotomontaža, dobio je to i uzvratio im pitanjem: „A zašto da lažem?“. Odlučio je da iskreno prizna da je na slici on.

„Sećam se da sam tog jutra kada mi je izašla slika otišao na neki skup da razgovaram sa mladim ljudima. Kazao sam im bez uvijanja šta se dogodilo i rekao da sam to ja i da je to fotografija iz privatne kolekcije. Tada sam bio slobodan mlad čovek koji je putovao Evropom i hteo sam iskusim i to, nudističku plažu, tu slobodu i zašto bih se toga stideo. Dobio sam gromoglasan aplauz i mislim da su baš ti mladi ljudi glasali za mene i da sam zahvaljujući njima i dobio izbore. Nije mi jasno zašto političari misle da je laž isplativija, a u stvari je suprotno. Nisam tada uradio ništa loše, a čak i da jesam – bolje je da priznam to. Mislim da političari moraju da se trude da budu iskreni“, kazao je Rama.

Premijer Albanije je prepričao i događaj sa sastanka koji je održavan u Jelisejskoj palati u Parizu na dan njegovog rođenja kada je Ivica Dačić odmah pristao da mu otpeva jednu pesmu u čast rođendana. 

„Svi su mislili da će reći:“Ne“, ali on me je pitao koju pesmu želim“, kazao je Rama i otkrio da se oni posle ozbiljnih sastanaka često šale.

Dodao je da ga je neko podsetio da je danas dvogodišnjica incidenta sa dronom i da su svi mislili da će posle toga doći do rata na Balkanu, a da se sada dešava upravo suprotno i da se sada razgovara. 

„Stvari su se promenile. Sećam se Aleksandrovog (Vučića) izraza lica kada sam pomenuo Kosovo pre dve godine – mislio sam: :Umreće preda mnom, šta sam mu to uradio“, rekao Rama i doda da on i Vučić i danas imaju različite stavove, ali se bolje razumeju“, rekao je on.

Istakao je važnost privredne saradnje Albanije i Srbije.

„Pre nekog vremena nismo imali nikakav oblik komunikacije, i bilo kakvog pristupa jedni drugima. Sada smo našli principe oko kojih se slažemo i treba svi zajedno da podržimo formiranje srpsko-albanske Privredne komore. Osnova svega je da formiramo regionalno tržiste i prevaziđemo birokratske procedure koliko je god to moguće. Investicije ne treba da dolaze samo u Beograd ili Prištinu, već u region. Nije bitno gde će biti prva fabrika ili centralna kancelarija. Složio sam se sa premijerom Vučićem da treba da olakšamo život ljudima koji žele da trguju u Srbiji i Albaniji. Jedino tako možemo da pokažemo da smo spremni da budemo deo Evropske Unije“, kazao je Rama.