EIB ulaže u obrazovanje, rečni transport, a zaštita životne sredine ključna tema

Evropska investiciona banka je u prethodnoj godini potpisala ugovore za nove projekte u iznosu od oko 400 miliona evra, što je duplo više u odnosu na 2017, kazala je šefica Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre. Aktivnosti u regionu povećane su više od tri puta, a na Srbiju u tom odnosu odlazi nekih 40 odsto, dodala je.

„Mislim da su to dobri rezultati i oni su rezultat stabilnih finansija, bolje investicione klime, kako u Srbiji, tako i u regionu, i ja očekujem da će se to nastaviti: Naravno, na strukturnim reformama treba nastaviti raditi, da bi se klima i dalje poboljšavala i stvaralo prostora za što više investicija“, kazala je Negre u Novom danu.

Govoreći o tome u šta će ta sredstva biti uložena, Negre je navela, između ostalog, rečni transport.

„Posle više decenija, Vlada Srbije je odlučila da ulaže u rečni transport, koji je bitan ne samo zbog transportne povezanosti, već i zbog zaštite životne sredine. Pričamo o povećanju plovnosti reka, Dunava pre svega, ali i drugih reka koje prolaze kroz Srbiju, da bi veliki brodovi mogli da prođu, da se srpska roba izvozi na druga tržišta u Evropi i svetu“, rekla je Negre.

U tom cilju, dodaje, biće rekonstruisana brodska prevoznica Đerdap, kao i luka u Smederevu, za koji kaže da je investicija od 200 miliona evra, a u koju ulaže i EU.

„I EIB će jedan deo bespovratnih sredstava, oko tri miliona evra, staviti na raspolaganje, kako bi projekat mogao uspešno da se realizuje“, izjavila je gošća N1.

Prvi ugovor je već potpisan sa glavnim izvođačem za jedan deo projekta, u koji su, dodaje, uključene i strane i domaće kompanije.

Dubravka Negre kaže da svi veliki kapitalni projekti zahtevaju vreme, kao i stručni kadar i dobru pripremu projekta.

„To je ono što je u prošlosti kočilo ne samo ovu administraciju, nego i prethodne“, kazala je.

Ona je naglasila da bi volela da se napravi više pomaka u rekonstrukciji kliničkih centara u Srbiji.

„To je projekat od kojeg će svi građani da imaju koristi i da direktno vide benefite ulaganja. Potpisan je ugovor za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije u vrednosti od skoro 70 miliona evra, koja će se finansirati iz naših sredstava koja su već duži niz godina dostupna za korišćenje. Ta sredstva nemaju troškove i Vlada i država ne plaćaju nikakve penale, ali se nadamo da će se ona i utrošiti i da će se ta rekonstrukcija završiti u naredne dve do tri godine, kako je planirano“, kazala je Negre.

EIB, koja je neprofitna organizacija, će u Srbiji ulagati i u vodovod i kanalizaciju.

„Kada pričamo o ulaganjima u 2019. koja su bitna za građane, moram da pomenem vodosnabdevanje i kanalizaciju, koja je gorući problem mnogih opština u Srbiji. Mi planiramo da u tu svrhu uložimo nekih 50 miliona evra u 2019-oj, zajedno sa sredstvima iz budžeta Vlade Srbije. Na to će se nadovezati jedan deo bespovratnih sredstava iz naše institucije, da bi cela rekonstrukcija bila rentabilnija“, kaže Negre.

Ona je navela i da bi zaštita životne sredine trebalo da postane ključna tema u narednim godinama i u Srbiji i u regionu, jer se u tome zaostaje.

„To su ulaganja koja premašuju milijarde evra i koje iziskuju dobro planiranje, dobru organizaciju na lokalu, dosta tih projekata treba da se realizuje na lokalu, i mi stojimo na raspolaganju da pomognemo pripremu projekta i finansijsku rentabilnost i kroz bespovratna sredstva, i to je definitivno nešto što će biti fokus u narednim godinama“, rekla je Negre.

Zdravstvena zaštita je, dodaje, primarno pravo svakog građanina.

„U to ne treba da se prestane da se razmišlja kako da se ulaže. Mi pričamo o novim ulaganjima i u bolnice u Beogradu, da li je u pitanju Narodni front, da li je u pitanju Onkološka klinika, mislimo da su to sve ulaganja na dugi rok, imaju dobru viziju, a opet iziskuju kadar i stručbnost i spremnost ljudi koji realizuju te projekte“, dodala je.

Ona je naglasila da treba ulagati i u širokopojasni internet, što je, kako kaže, preduslov za bilo kakvu digitalnu upravu.

Osim toga, EIB će ulagati i u obrazovni sistem, kao i pružiti pomoć malim i srednjim preduzećima.

Rekonstrukcija javnih preduzeća je, kaže, bolna tačka sistema u Srbiji.

„Dok god se veliki državni konglomerati ne restrukturiraju, to predstavlja problem za privatni sektor. Ako postoje neki monopoli i neka nefunkionisanja, neće ni privatni investitori tu da ulažu. To su teške odluke, pre svega zbog socijalnog uticaja u lokalnim samoupravama, ali treba biti hrabar, jer bez takvih odluka, nema napretka. Ekonomija će biti zatvorena i neće moći da se posluje po zakonima tržišta“, kazala je gošća N1.