Ekološke organizacije čekaju javni sastanak koji im je obećao Rio Tinto

Ekološke organizacije i građani zatražili su sastanak sa predstavnicima kompanije Rio Tinto jer žele dodatna pojašnjenja uticaja Projekta „Jadar“ na životnu sredinu. Pokret „Odbranimo reke Stare Palanine“ (ORSP) traži da sastanak bude otvoren za javnost, jer smatra da tako o projektu može da se informiše najširi krug ljudi.

Deo meštana lozničkog kraja okupljenih u Udruženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ nedavno su održali protest ispred predstavništva Rio Tinta u selu Brezjak, jer tvrde da ima „mnogo nepoznanica“ u vezi sa eksploatacijom litijuma koju ta kompanija planira da započne. 

Oni strahuju da tehnologije koje će rudarski gigant koristiti u eksploataciji minerala neće biti dovoljno „zelene“, te da će pogubno uticati na životnu sredinu. Kako je tada preneo N1, predstavnici Rio Tinta napustili su kancelarije uoči protesta, odbivši da razgovaraju sa okupljenima.

Član Pokreta „Odbranimo reke stare planine“, Aleksandar Jovanović-Ćuta, kaže za Novu ekonomiju da nisu direktno komunicirali sa Rio Tintom.

Prema njegovim rečima, građani i predstavnici ekoloških organizacija pokušali da prisustvuju prezentaciji projekta koju je kompanija organizovala u Beograd.

„PR služba Rio Tinta zabranila nam je da uđemo na javnu prezentaciju u Hotelu Metropol (u Beogradu) iako smo se uredno prijavili da učestvujemo na radnom doručku koji su organizovali“, kaže Jovanović.

Nakon toga su ih, kako navodi, iz Rio Tinta zvali i rekli da će organizovati sastanak sa ekološkim pokretima i nevladinim organizacijama, ali da oni taj sastanak još čekaju. 

„Postavili smo uslov da budu prisutni predstavnici medija i celokupne javnosti. Ako ne, onda će tu biti naše kamere. Ne želimo da prepričavamo o čemu se razgovaralo na sastancima iza zatvorenih vrata, ako neko nešto ima da krije, mi u tome ne učestvujemo“, objašnjava Jovanović.

On ocenjuje da je najveći problem to što se ne zna kako će tačno projekat eksploatacije rude jadarit uticati na životnu sredinu.

„Stručnjaci, poput Dragane Đorđević, naučnog savetnika iz Instituta za hemiju Univerziteta u Beogradu, kažu da u ovom slučaju ne postoji tehnologija koja nije ‘prljava'“, kaže Jovanović.

Sa druge strane, podseća da predstavnici Rio Tinta i resorna ministarka Zorana Mihajlović kažu da će ekologija i zaštita životne sredine biti na prvom mestu, tvrde da postoji „zatvoren sistem“ i nulto zagađenje. 

„Ako je tako, dajte da vidimo koji je to sistem i gde to funkcioniše? Ima tu mnogo pitanja“, kaže Jovanović.

MIŠLJENJE STRUČNJAKA

Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju navodi da će se jadarit kopati i obrađivati sumpornom kiselinom na 250 stepeni Celzjusa, a energija će se dobijati iz fosilnih goriva, što je takođe štetno za životnu sredinu. 

„Za razlaganje su potrebne hiljade i hiljade tona koncentrovane sumporne kiseline dnevno… Desiće se trajno zagađenje prirode, poljoprivrede, raseljavanje, trovanje i oboljevanje stanovništva“, smatra Dragana Đorđević.

Rio Tinto sa druge strane tvrdi da će se prerada jadarita vršiti u jedinstvenom i savremenom industrijskom postrojenju, kao i da je samu tehnologiju razvio tim vodećih domaćih i međunarodnih stručnjaka, koja je stabilna, inovativna i testirana. 

„Do sada je obavljeno preko 2.000 testova kako bi se obezbedilo optimalno rešenje za dobijanje krajnjih industrijskih proizvoda, litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata, a proces prerade je prošao pet nezavisnih revizija od strane relevantnih stručnjaka za različite oblasti“, naveo je Rio Tinto predstavljajući svoj projekat.

Napominje da tehnologija prerade jadarita obuhvata proces pripreme mineralne sirovine u cilju dobijanja koncentrata (drobljenje i mokro klasiranje), zatim rastvaranjem, nakon čega sledi kristalizacija krajnjih proizvoda.

ŠTA ŽELE GRAĐANI, ŠTA TVRDI RIO TINTO O PRENAMENI ZEMLJIŠTA?

Aleksandar Jovanović iz ORSP-a kaže da o projektu eksplatacije litijuma treba da se organizuje ozbiljna rasprava, jer ljudi koji žive u Srbiji moraju da se pitaju da li žele takav projekat.

„Rio Tinto je proteran sa desetine mesta u svetu jer su pravili pustoš. Onaj ko u njima vidi strateškog partnera, ne sme da zanemaruje tu činjenicu. Drugo, čak i da je taj projekat najbolji za nas, o njemu moraju da se pitaju građani ove zemlje“. 

Jovanović podseća da je zbog poslova Rio Tinta u lozničkom kraju izrađen plan posebne namene, gde se menja namena zemljišta, a da „ljudi koji tu žive o tome nisu obavešteni“. 

On ocenjuje i da je važno ko će raditi elaborat o uticaju Projekta „Jadar“ na životnu sredinu, jer se u slučajevima izgradnje MHE pokazalo da je 90 odsto elaborata uradila jedna firma iz Kragujevca koja je afirmisala te projekte. Sa druge strane je, tvrdi, na terenu je bila zastupljena devastacija prirode.

U najnovijem odgovoru za televiziju N1 Rio Tinto kaže da to nije tačno i da je sve urađeno po zakonu, kao i da njima nije dodeljeno zemljište, već je samo izvršena promena njegove namene.

„Prostorni plan za područje posebne namene „Jadar“ usvojen je u februaru 2020. godine, čemu je prethodio rani javni uvid u trajanju od 15 dana, a zatim i javni uvid u trajanju od 30 dana“, tvrde u Rio Tintu. 

Čedomir Savković

*Projekat „Zaštita životne sredine – otpad nije na bacanje“ finansiran je iz programa podrške medijima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group, kao izdavača Nove ekonomije