EPS i rast plata ponovo na listi MMF-ovih zahteva u novom aranžmanu

Srbija i MMF postigli su dogovor o dvogodišnjem stend-baj aranžmanu koji će Srbiji omogućiti da povuće 2,4 milijarde evra. Ovo je deveti aranžman sa ovom međunarodnom institucijom od 2000. godine i prestavlja veliki zaokret u ekonomskoj politici Srbije u poslednjih nekoliko godina jer će sada uloga MMF u kreiranju ekonomske politike biti veća nego ranije.

MMF očekuje da završimo započete i nezavršene reforme, pre svega da usvojimo novi zakon o jačanju upravljanja državnim preduzećima koji će omogućiti da Elektroprivreda Srbije (EPS) konačno postane akcionarsko društvo.

Takođe, očekuje se reforma u energetskom sektoru kako bi se „energetski sektor stavio na zdrave finansijske osnove i promovisala štednja energije“.

Za postizanje ovih ciljeva biće potrebno dalje prilagođavanje tarifa za energiju, dok bi ciljanu podršku za ugrožena domaćinstva trebalo proširiti.

MMF nakon sastanka sa predstavnicima srpskih vlasti, navodi da ekonomska politika Srbija mora da da bude takva da drži pod kontrolom visoku inflaciju i podrži stabilnost kursa. Iako je visoka inflacija izazvana rastom hrane i globalnih cena energije, tekuće monetarno pooštravanje je ključno da se osigura da inflacija ne postane ukorenjena.

Predviđa se da će rast BDP-a usporiti na oko 2,5 procenta u 2022. zbog slabije tražnje trgovinskih partnera iz EU, zajedno sa višim cenama energije, poremećajima lanca snabdevanja i nedavnom sušom, i na 2,25 procenta u 2023.

Zbog skoka cena hrane i globalnih cena energenata, očekuje se glavna inflacija bude oko 12 odsto u 2022. Predviđeno je usporavanje u 2023. i povratak u okvire cilja Narodne banke Srbije u 2024.

Veliki uvoz energenata uz manjak domaće proizvodnje električne energije, povećaće deficit tekućeg računa na oko 9 procenata BDP-a, kako u 2022. tako i u 2023. godini.

Uprkos nepovoljnom globalnom okruženju, stabilnost finansijskog sektora je održana i devizni kurs je ostao stabilan, ocenjuje MMF.

„Očekuje se da će fiskalni deficit u 2022. premašiti prvobitnu budžetsku projekciju. Iako je učinak prihoda bio snažan, gubici energetskih državnih preduzeća u kontekstu trenutne energetske krize dovode do značajnih fiskalnih troškova, navode stručnjaci MMF-a.

Kako se dalje navodi, važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku.

Misija MMF se dogovorila sa vlastima o smanjenju ukupnog fiskalnog deficita u 2023.

Podsećamo, letos je ministar finansija Siniša Mali izneo neke detalje o novom fiskalnom pravilu i penzijama.

„Ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da usklađujete penzije sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto, da to bude švajcarska formula i iznad 11, odnosno kako ne bi udeo penzija u BDP-u prešao 11 procenata, da ih usklađujemo sa inflacijom. Želja nam je da rast penzija prati rast prosečne plate“, rekao je Mali gostujući na TV Heppy.

Srbija je i dosad imala fiskalna pravila o nivou javnog duga i deficita, ali ona nisu poštovana.

Dok čekamo novi aranžman sa MMF: Dve decenije štapa, šargarepe i pohvala