MMF ponovo među nama

Pet godina od poslednjeg stendbaj (stand-by) aranžmana sa Međunardnim monetarnim fondom (MMF), Srbija će izgleda imati ponovo takvu vrstu strožeg monitoringa što je veliki zaokret u ekonomskoj politici, ocenjuje konsultant Bogdan Petrović u svojoj kolumni koja će izaći u oktobarskom broju Nove ekonomije.

Petrović podseća da je predsednik Aleksandar Vučić prilikom posete Abu Dabiju, uz dogovoren kredit sa šeikom Muhamedom bin Zajedom od milijardu dolara, obznanio i da će Srbija zatražiti stendbaj aranžman sa MMF-om.

U pitanju je veoma važna promena ekonomske politike: stendbaj aranžman znači da Vlada u naredne dve do tri godine mora da dobije saglasnost MMF-a za klјučne ekonomske poteze. Nije tajna da Srbija ima velike probleme sa zaduživanjem na međunarodnom tržištu. Vlada je pokušala da se zaduži i putem „privatnih plasmana“, kako je Vučić rekao, direktnom pogodbom pored redovnih aukcija na tržištu kapitala (u junu je doneta i posebna uredba), navodi se u tekstu.

„Stendbaj aranžman podrazumeva da Srbija potpiše memorandum sa MMF-om u kome će se nalaziti program reformi, sa jasnim parametrima koje vlada treba da poštuje; sprovođenje tog programa MMF kontroliše svaka tri meseca. Po pravilu, MMF traži da se izbalansira budžet i smanjuje javni dug“, ocenjuje kolumnista Nove ekonomije.

Srbija od juna prošle godine ima savetodavni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) baš kao i prethodni završen u januaru 2021. koji je takođe bio  savetodavnog karaktera, bez pozajmljivanja novca.

Nakon demokratskih promena 2000. godine, Srbija je imala osam aranžmana sa MMF, uključujući i aktuelni savetodavni.

Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i „posvećenosti ekonomskim reformama“ koje je vodio Aleksandar Vučić.

Zamrzavanje aranžmana

Poslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora.

U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom.

To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije.

U prethodnom stendbaj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića).

Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.

Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.

Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.

Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om.

Tipičan primer obmanjivanja MMF-a je bilo usvajanje zakona o penzionom i invalidskom osiguranju u koji je, nakon amandmana Socijalističke partije Srbije, ušla odredba da da prosečne penzije u naredne tri godine ne mogu pasti ispod 60% prosečne zarade.

MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine.

Pregled svih aranžmana posle 2000. godine

• 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.
•  11. juna 2001. zaključen je stendbaj aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra  (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.
• 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara.
• 16. januara 2009. zaključen je stendbaj aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na  2.941,95 miliona evra. Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno  1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.
• 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stendbaj aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime. Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena.
• 23. februara 2015. odobren je stendbaj aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018.
• 18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera i nije predviđao povlačenjem novca.
• Jun 2021. odobren takođe savetodavni aranžman.