EPS na uvoz struje prošle godine potrošio milijardu evra, gubitak 600 miliona

EPS je prošlu godinu završio sa gubitkom od 73,7 milijardi dinara (627,2 miliona evra), pokazuje finansijski izveštaj ovog preduzeća. Na nabavku struje potrošeno je 117,3 milijardi dinara, što je oko 998,3 miliona evra.

„Finansijski položaj JP EPS je enormno pogoršan od zadnjeg kvartala 2021. godine“, ocenjuje se u izveštaju.

Zbog nedovoljne proizvodnje struje, EPS je bio primoran da uvozi struju po visokim cenama, kao i da dokupljuje ugalj za sopstvenu proizvodnju.

Na taj način je pozitivan rezultat 2021. godine u iznosu od 8,5 milijardi dinara (72,3 miliona evra), na kraju 2022. godine postao negativan.

Zbog neophodnog uvoza struje i održavanja likvidnosti, EPS se dodatno zaduživao. Zbog toga su dugoročne obaveze na kraju 2022. godine bila 22 odsto veće nego u decembru 2021. godine, dok su kratkoročna rezervisanja i obaveze porasli za 53,6 odsto.

Na kraju prošle godine ukupne obaveze EPS-a iznosile su 415,6 milijardi dinara, od čega se na dugoročne obaveze odnosi 113,5 milijardi dinara, odložene poreske obaveze 66,2 milijardi dinara, a na kratkoročna rezervisanja i obaveze 235,9 milijardi dinara.

EPS traži da ne bude više javno preduzeće, čeka se Vlada

Manje proizvodnje, više uvoza

Preduzeće je proizvelo 31.127 gigavat-časova (GWh) struje, što je osam odsto manje nego 2021. godine, a dva odsto manje u odnosu na planiranu proizvodnju.

U 2022. godini bila je velika i dugotrajna suša na slivu Dunava i Drine, a u RB Kolubari su bile manje količine raspoloživog uglja.

Najviše je opala proizvodnja iz hidroelektrana, koja je u odnosu na 2021. goidinu bila manja za 23 odsto. Proizvodnja termoelektrana bila je na istom nivotu kao prošle godine, piše u izveštaju.

EPS je u toku 2022. godine potrošio 117,3 milijardi dinara na nabavku struje. Kupljeno 3.278 GWh električne energije po prosečnoj ceni od 248,7 evra po MWh. Ukupni troškovi za nabavku struje duplo su veći nego 2021. godine, ili preciznije, 104,7 odsto.

Ipak, iako duplirani, manji su za 15 odsto od planiranih troškova za prethodnu godinu.

Troškovi nabavke uglja i troškovi njegovog prevoza iznosili su 16,2 milijardi dinara (137,9 miliona evra).

Kako se pojašnjava, da bi umanjio probleme nedovoljne količine i kvaliteta sopstvenog uglja, EPS je uvozio ugalj koji se potom mešao sa ugljem iz Kolubare. Na taj način, omogućena je veća proizvodnja struje iz termoelektrana.

Osnovna ideja je bila da se, umesto skupog i donekle neizvesnog uvoza struje tokom zime, obezbedi što više uglja pre početka i tokom grejne sezone i da se „tim energentom obezbedi proizvodnmja do nivoa moguće proizvodnje termoelektrana“, navodi se u izveštaju.

U izvšetaju se navodi da su nenaplćena dospela potraživanja za prodaju struje su u januaru iznosila 62,1 milijardu dinara. Skoro polovina ovog iznosa (49,3 odsto) su potraživanja od krajnih kupaca na garantovanom snabdevanju, dok su 50,7 odsto potraživanja od kupaca na otvorenom tržištu, odnosno od kupaca na komercijalnom i rezervisanom snabdevanju.

U izveštaju se navodi da je do značajnog rasta potraživanja došlo 2020. godine, a da su tokom prošle godine nenaplaćena potraživanja smanjena za 2,5 odsto.

Da li je reforma EPS put u privatizaciju?