Vesti iz zemlje

04.04.2024. 23:00

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

EU i dalje najvažniji trgovinski partner, udeo Kine sve veći

Foto: Pixabay

Evropska unija (EU) je najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, naša zemlja je u potpunosti integrisana u evropske lance vrednosti, ali prostor za proširenje ove saradnje nije iscrpljen, saglasni su sagovornici Nove ekonomije. Kina i Rusija su Srbiji takođe značajni spoljnotrgovinski partneri, ali u znatno manjoj meri u poređenju sa EU.

istraživač Centra za evropske politike (CEP) Marko Todorović navodi da EU u proteklim godinama čini stabilnih dve trećine ukupnog izvoza i oko 55 do 60 odsto ukupnog uvoza Srbije.

On navodi da Srbija iz EU uvozi diverzifikovan spektar dobara, od struje, preko delova za automobile, pa do visokotehnoloških proizvoda.

Sa druge strane, kako dodaje, Srbija u EU najviše izvozi industrijske proizvode (skoro 90 odsto izvoza ka EU), pre svega kablove i provodnike, električne motore, bakar, a značajni udeo čine i poljoprivredni proizvodi (voće, povrće, žitarice).

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, utvrdio je pravila za sveobuhvatno partnerstvo između Srbije i Evropske unije.

Jedna od najvažnijih obaveza koje je Srbija tada preuzela je uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU. Sporazum je predvideo postepeno ukidanje carine na uvoz robe koja potiče iz EU.

S druge strane, tim sporazumom EU potvrđuje da za robu iz Srbije omogućava „slobodan pristup na svoje tržište“.

Kako je za Novu ekonomiju rekao profesor međunarodne trgovine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Bjelić, tim sporazumom je u potpunosti uspostavljena slobodna trgovina između Srbije i Evropske unije i to se odnosi i na industrijske i na poljoprivredne proizvode gde sada postoji potpuna liberalizacija.

„Veliku većinu proizvoda bescarinski uvozimo i izvozimo u EU. Postoje neka ograničenja sa strane Evropske unije za neke proizvode kao što je šećer, neke vrste mesa, ali je u principu režim značajno liberalizovan“, rekao je Bjelić.

On navodi da se danas većina trgovine odvija tako što se preduzeća uključuju u globalne lance vrednosti, a Srbija je u potpunosti integrisana u evropske lance vrednosti, što je persepektiva i za budući rast izvoza.

„Mi i dalje nismo iscrpeli potencijale koje imamo u saradnji sa EU“, smatra Bjelić.

EU najvažniji partner, Kina postaje sve značajnija

Posmatrajući pojedinačno države, najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u 2023. godini bile su Nemačka, Kina, pa Italija. U prvih šest spoljnotrgovinskih partnera, prema podacima Ministarstva finansija, nalaze se i Mađarska, Bosna i Hercegovina i Rusija.

„Kina je u 2023. godini, bila druga zemlja iz koje smo najviše uvozili proizvode (posle Nemačke) i činila je oko 12 odsto ukupnog uvoza. U istoj godini, Kina je bila i sedma država u koju smo najviše izvozili, sa udelom od oko četiri odsto ukupnog izvoza“, rekao je Todorović.

Srbija i Kina potpisale su krajem prošle godine Sporazum o slobodnoj trgovini, koji bi na snagu trebalo da stupi do juna 2024. godine. Sporazumom je obuhvaćeno 10.412 srpskih i skoro 9.000 kineskih proizvoda, koji će biti oslobođeni carine.

Predrag Bjelić je naveo će stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sigurno doći do značajne liberalizacije, ali da bi Srbija veće koristi imala da je izdejstvovala „asimetričan tretman“, odnosno da se kinesko tržište više otvorilo za Srbiju nego obrnuto, „ali da Kina to nije odobrila“.

I Marko Todorović iz CEP-a navodi da, iako Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom predstavlja izvoznu šansu za Srbiju, postoje dva osnovna problema koja mogu umanjiti njegove stvarne domete.

„Prvi problem je manjak količina izvoznih proizvoda. Naime, kinesko tržište je izuzetno veliko, te kompanije za distribuciju često nisu zainteresovane za distribuciju manjih količina robe. Drugi važan problem mogao bi da bude rast cena transportnih troškova. Avionski transport je preskup, a pomorski transport je takođe poskupeo u prethodnim godinama.

Todorović je ukazao da u spoljnopolitičkom smislu ovaj sporazum može biti problematičan po odnose Srbije i Evropske unije, koja je već u prošlogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije izrazila zabrinutost zbog njegovog potpisivanja, kao i planiranih sporazuma o slobodnoj trgovini sa drugim državama (Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom).

„Pretpristupni proces ka Evropskoj uniji u pravnom smislu ne sprečava Srbiju da stupa u sporazume slobodne trgovine sa trećim zemljama, međutim njena obaveza je da iz njih istupi najkasnije dan pre dana ulaska u Uniju. Ipak, u kontekstu sve većeg ekonomskog i političkog rivaliteta Kine i Evropske unije, ovakav potez Srbije sugeriše određenu vrstu strateške zbunjenosti i u Briselu se doživljava kao negativan signal“, rekao je Todorović.

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom nije značajno povećao trgovinu

Srbija je ranije imala i bilateralne trgovinske sporazume sa Rusijom, pa onda i sa Belorusijom, Kazahstanom, ali su oni kasnije zamenjeni jedinstvenim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom i to je sada prošireno na pet zemalja (Rusija, Belorusija, Kazahstan,Jermenija i Kirgistan).

„To je jedan važan sporazum, ali on nije nešto značajno povećao trgovinu. Tu je jedino bio povećan naš uvoz energenata, nafte i gasa, ali sada to ne možemo da uvozimo zbog sankcija EU (ka Rusiji), jer je ta nafta tranzitirala preko Hrvatske, i sada smo to zamenili, pa naftu uvozimo uglavnom iz Iraka“, rekao je Predrag Bjelić.

On je naveo da se u poslednjih deset godina udeo Evroazijske ekonomske unije u izvozu i uvozu Srbije smanjio.

„Еvroazijska ekonomska unija, posmatrajući tih pet zemalja, su 2013. godine učestvovali 8 odsto u našem izvozu, a 14 odsto u našem uvozu, tu je Rusija glavna. A kada pogledate podatke za 2022. godinu Evroazijska unija učestvuje sa pet odsto u izvozu, a 8 odsto u uvozu“, rekao je Bjelić.

On je naveo da je glavni razlog smanjenja uvoza to što imamo smanjeni uvoz energeneta, dok je razlog smanjenja izvoza to što su mnogi proizvodi u Srbiji standardizovani po standardnima EU, što se razlikuje od na primer ruskih standarda, što je velika prepreka.

Rusija prisutna, ali robna razmena beleži pad

Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike rekao je da je Rusija prisutna sa oko četiri odsto i u ukupnom izvozu i u ukupnom uvozu Srbije.

On je ukazao na podatak da je u 2023. godini, robna razmena između Srbije i Rusije zabeležila pad od 31,8 odsto, pre svega zbog posledica sankcija EU i ograničenja u vezi sa transportom roba.

Prema njegovim rečima, iz Rusije se najviše uvozi prirodni gas, mineralna đubriva, ugljenik i duvanski proizvodi. Kako navodi, od decembra 2022. godine Srbija, zbog prekida dostavljanja nafte usled sankcija EU, više ne uvozi rusku naftu.

„Srbija u Rusiju najviše iznosi hranu za prehranu životinja i belu tehniku, a u prethodnoj godini zabeležen je i pad od 47 odsto u izvozu jabuka“, rekao je Dimitrov za Novu ekonomiju.

Prema rečima Marka Todorovića ne treba smetnuti sa uma ni da je Srbija najveća ekonomija Zapadnog Balkana, te je za nju i ovaj region važan prostor za plasiranje proizvoda.

„Udeo država Zapadnog Balkana u ukupnom izvozu Srbije je oko 15 odsto. S druge strane, Srbija ne uvozi mnogo iz ovih zemalja, te se eventualno može istaći jedino BiH sa uvozom u vrednosti od 1,1 milijardi, odnosno oko 3 odsto ukupnog uvoza“, rekao je on.

Trgovinski odnosi biće samo jedna od tema na konferenciji „Srbija između Istoka i Zapada“ koju organizuje portal Nova ekonomija, a koji će se održati 5. aprila u 10 časova u Aero klubu.

Ovo je prva od šest debata koje će Nova ekonomija organizovati uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji (N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press) u sklopu inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“.

Tema prve debate je spoljnopolitičko opredeljenje Srbije. Mišljenja o tome gde se Srbija nalazi između Istoka i Zapada, kojoj strani je bliža, a kojoj planira i treba da se približi u narednom periodu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. To je licni sporazum AV, kiji nije Srbija ni drzava, stetan je za male ekonomije i jedinu korist imaju Kinezi, tako sto ce sirovine bakra a i drveta besplatno sami izvesti iz Srbije, nece platiti nikakve carine, uzece iz resursa Srbije bez naknade i odneti. To je napravio pojedinac u Srbiji, na stetu republike Srbije i gradjana koje sistematski, sa okruzenjem iz pojedinih udruzenja za uzimanje novca iz drzavne kase, tzv. „partije“ zs plste, staz, i pravo ns zivot i opstanak samo za taj broj ljudi msnji id 100. Kada novsc nestane u kasi, Mali ide u MMF i kod privstnih zelenasa, da uzme jos. MMF ne vidi taj oblik predikativnog krimo dejstva i ne zna da se Srbija ne sastoji od partija i klike rezima, vec gradjana. To ne vidi ni EU kojs saljr cestitke za izbor, jer su predstavnici EU u Srbiji, uspavani i neradni i ne saradjuju sa gradjanima u projektu EU za predstacnike EU i afere. Rezultst je „izvoz u porastu“ koji vrse Kinezi, besparica, besposlica naroda, unistenje gradjana i porodica, finansijski propast drzave i civilnog drustva. Socijalna drzava u ovom rezimu kome je navodno Evropa u kojoj se nalazi i koja ga jedina donira, jer to ji Rusi ni Kinezi ne rade (oni uzimaju ono sto im je dato i rasprodato), ključni partner, ne postoji jer drzava zarobljeno ne radi niti moze niti ima gde. Komentar je dat tacno, jer captcha ne radi ns defektnoj web stranici administratora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.