Evropske države skoro su udvostručile uvoz naoružanja u razdoblu od 2019. do 2023.godine u odnosu na prethodnih pola decenije, odnosno zabeležen je rast uvoza borbene tehnike od 94 odsto, vidi se u zveštaju koji je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI).
Podaci pokazuju i da je Srbija istovremeno povećala uvoz naoružanja za 584 odsto u odnosu na periodu 2014-18 godine, da je imala udeo od 0,4 odsto u globalnom uvozu naoružanja, odnosno da je bila sedma u Evropi po procentualnom rastu uvoza složenijih brorbenih sistema.
U ovo naoružanje spadaju vazduhoplovi, sistemi PVO, brodovi, protivpodmornička oružja, oklopna vozila, artiljerijski sistemi, sateliti, radari, navođena municija, pojedine komponente NVO, dakle ne govori se o nabavci (na primer) lakog pešadijskog naoružanja..
„Sa mnogo oružja visoke vrednosti po narudžbini, uključujući skoro 800 borbenih aviona i borbenih helikoptera, evropski uvoz oružja će verovatno ostati na visokom nivou“, rekao je Pieter Vezeman, viši istraživač SIPRI Programa za transfer oružja.
On je rekao i da je u protekle dve godine u Evropi zabeležena mnogo veća potražnja za sistemima protivvazdušne odbrane, što je podstaknuto „raketnom kampanjom Rusije protiv Ukrajine“.
Ukrajina je u periodu 2019-23 bila najveći uvoznik naoružanja u Evropi i četvrti na svetu.
Ta država je u tom razdoblju povećala uvoz naoružanja za 6.633 odsto u odnosu na period 2014-18 (preko 60 puta veći obim nabavki), nakon što joj je najmanje 30 država isporučilo naoružanje kao vojnu pomoć od februara 2022.
Ispred Srbije po rastu uvoza uglavnom se nalaze države u regionu.
Kada se porede dva perioda, Slovenija je uvoz naoružanja povećala za 3.300 odsto, Češka za 3.125 odsto, Bugarska za 920 odsto, Kosovo za 833 odsto, Mađarska za 747 odsto, a Holandija za 751 odsto.
Oko 55 odsto naoružanja koje su evropske država uvezle u periodu 2019-23 bilo je iz SAD-a.
„Više od polovine uvozenog oružja u evropske države dolazi iz SAD“, rekao je direktor SIPRI-a Den Smit.
On je ukazao na faktore koji utiču na to da evropske države koje su članice NATO-a uvoze oružje iz SAD-a, između ostalog, zbog održavanja transatlantskih odnosa, kao i niza tehničkih, vojnih i pitanja vezanih za troškove.
Generalno, Sjedinjenje Američke Države zabeležile su rast u izvozu oružja za 17 odsto (između 2014-18 i 2019-23), a udeo izvezenog oružja iz te države u ukupnom globalnom izvozu porastao je sa 34 odsto na 42 odsto.
SAD su isporučile značajno oružje u 107 država sveta u periodu 2019-23, više nego u bilo kom prethodnom petogodišnjem periodu i daleko više od bilo kog drugog izvoznika oružja.
Sa druge strane izvoz oružja iz Rusije se prepolovio u periodu 2019-23 u odnosu na 2014-18. Rusija je po prvi put bila treći najveći izvoznik oružja i našla se iza Francuske koja je sada na drugom mestu.
Izveštaj pokazuje da su u periodu 2019-23, najveće količine oružja otišle u Aziju i Okeaniju i na Bliski istok, gde se nalazi devet od deset najvećih uvoznika oružja, kao i da je globalni obim međunarodnog transfera oružja neznatno opao za 3,3 odsto između 2014-18. i 2019-23.
U podacima u izveštaju se može videti i da je Srbija bila jedna od glavnih izvoznih destinacija za naoružanje iz Belorusije (koja je 23. najveći izvoznik naoružanja na svetu sa udelom od 0,2 odsto u ukupnom svetskom izvozu oružja), odnosno da je na Srbiju otpalo 22 odsto od ukupnog izvoza oružja iz Belorusije u periodu 2019-23 u Srbiju.
Podsetimo, Belorusija je Srbiji u ovom periodu donirala četiri Miga 29.
Budžet za odbranu nedovoljno precizan, najveća vojna donacija došla iz Kine