Evropska komisija očekuje da rast srpske ekonomije u 2021. godini dostigne 6,7 odsto, uglavnom zbog rasta privatne potrošnje i investicija.
Inflacija bi trebalo da zabeleži snažni privremeni porast u 2021. godini, ali se očekuje da će usporiti u proleće 2022. godine, piše u izveštaju Evropske komisije.
EK očekuje i da će deficit da padne ispod pet odsto BDP-a u 2021. godini i da nastavi smanjenje tokom 2022, i 2023. godine.
Javni dug bi tokom 2021. godine, prema proceni EK, trebalo da se stabilizuje na oko 58 odsto BDP-a, pre nego što nastavi sa postepenim opadanjem u 2022. i 2023. godini.
Kome sve i koliko Srbija duguje?
Po kojoj ceni se zadužuje Srbija?
BDP-a Srbije u prvom tromesečju veći za 1,7 odstoEvropska komisija tokom 2022. i 2023. godine projektuje rast srpske ekonomije od 4,3 odsto.
Očekuje se da rast većim delom bude podržan inevsticijama i pozitivnijim doprinosom neto izvoza usled oporavka Evropske unije i povećanih izvoznih kapaciteta podržanih stranim direktnim investicijama.
Projekcije rasta podložne su relativno visokom nivou nesigurnosti, navodi EK, mada se čini da su rizici uravnoteženi.
Sa jedne strane, relativno niska stopa vakcinacije mogla bi da dovede do dugotrajnog uticaja pandemije i s tim u vezi da priguši samopouzdanje potrošača i privatnu potrošnju u kratkom roku.
Jače ili trajnije povećanje inflacije, ukoliko se zadrži ili prekorači nivo iz septembra 2021 na duži period, pre svega zbog cena energije i neprerađene hrane, moglo bi da oslabi kupovnu moć i postane kočnica realnog rasta.
Prema procenama Evropske komisije, Crna Gora će u 2022. godini imati rast od 6,4 odsto, što je čini najbrže rastućom ekonomijom u Evropi, prenose crnogorski mediji.