Evropski fondovi pomažu inovacije u Srbiji: Digitalizacija „svega što možete zamisliti“

Evropa je definisala prioritete u oblastima primene informacionih tehnologija, fokus je postavljen na klimatske promene, obnovljivu energiju, proizvodnju, zdravstvo i obrazovanje. U Srbiji, projekat „Digitalna Evropa“ i Fond za inovacionu delatnost pružaju glavnu podršku startapima i drugim institucijama kako bi što bolje sledili Evropu u ovim koracima.

Projekat „Digitalna Evropa 2021-2027“ godine se aktivno implementira i već je pri kraju drugog radnog paketa, a početkom naredne godine nas očekuje i treći radni program, navedeno je tokom Evropske nedelje mogućnosti, na panelu “Digitalna Evropa”.

„Cilj ovog programa se ogleda u digitalizaciji svega što možete zamisliti, ali je fokus usmeren na nekoliko važnih stavki – između ostalog, tu su i super računari, veštačka inteligencija, sajber bezbednost, unapređenje digitalnih veština stanovništa, kao i primena informacionih tehnologija i veštačke inteligencije u najvažnijim sferama društva“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Miroslav Trajanović.

U svom izlaganju, on je istakao kako su aktivno otvoreni brojni pozivi, ali da od navedenih oblasti jedino sajber bezbednost ne potpada u „paket Srbije“.

Na pitanje ko sve može da se prijavi za dobijanje pomoći kroz ovaj program, Trajanović ističe kako to „može biti bilo ko“: poslovni entitet, javna organizacija, NVO, ministarstva, ili bilo ko drugi, ali da bi se dobio projekat aplikanti moraju pokazati da poseduju kapacitet da isti i realizuju.

Što se tiče finansijskih sredstava, kako Trajanović navodi, „u većini primera, podrška koja dolazi programima predstavlja 50 odsto vrednosti, što može biti od velike koristi institucijama koje apliciraju.“

Pogled iz drugog ugla daje Mlađan Stojanović, menadžer Katapult Acceleration programa, koji ističe da je jedan od glavnih doprinosa Fonda za inovacionu delatnost najviše ogleda u povezivanju zajednice – spajanju različitih entiteta, ali i njihovom spajanju sa naučnom zajednicom koja sve više nudi različite projekte koji mogu biti komercijalno vrlo atraktivni.

Ovaj Fond je počeo sa radom 2011. godine, „kao neka vrsta startapa“, a sa zadatkom da razvije mrežu i programe podrške koji bi trebalo da pomognu inovativnim malim i srednjim preduzećima. 

„Međutim, gotovo da startapa tada nije ni bilo, tako da na samom početku, programi su privlačili tada već uspostavljena, „tradicionalna“ mala i srednja preduzeća – ali danas Fond ima preko deset aktivnih programa i predstavlja administrativnu mašineriju koja služi kao „protočni bojler“ za finansiranje od strane EU, Svetske Banke i drugih“, smatra Stojanović.

Sa finansijske strane, on navodi kako je „od samog početka rada fonda do danas 50 miliona (evra) došlo iz EU“, što je direktno otišlo smaoj privredi.

„Govoreći o podršci koja se nudi startapima, on ističe da je posebno unapređena podrška u vidu mentorstva i rada sa startapima, ali i na „mekim veštinama“ pregovaranja i vođenja tima, za koje je naveo da su oblasti koje su ranije zaostajale.

Nove direktive Evropske Unije i budućnost energetske sanacije zgrada