Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji: Na tapetu EXPO, „ćacilend“ i „zvučni top“

Evropski parlament (EP) usvojio je danas „Rezoluciju o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji“, uglavnom uperenu na stanje koje je u državi nastalo od pada nadstrešnie ispred novosadske Železničke stanice. Za tekst rezolucije je glasalo 457 evroparlamentaraca, protiv je bilo 103, a uzdržano 72.

U rezoluciji je, između ostalog, EP pozvao sve zemlje učesnice predstojeće izložbe EXPO 2027 da uzmu u obzir „ozbiljne zabrinutosti i dokaze o raširenoj korupciji povezanoj sa vladajućim strukturama“, kao i prijavljeno nepoštovanje osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i postavljanju izložbe.

U rezoluciji se navodi i da se osuđuje delovanje vladajuće stranke u organizovanju nelegalnog kampa u Pionirskom parku, koji je u javnosti poznatiji kao “ćacilend”, ali i proizvoljna i politički motivisana upotreba predsedničkih pomilovanja osoba gonjenih zbog nasilja nad studentima.

U rezoluciji ima reči i o tome a je vlada pregovarala sa vlasnicima Junajted medije da „oslabi“ medije koji posluju u okviru ove grupacije.

Istraga o padu nadstrešnice nije završena, „opstruiše se pravda“ u procesuiranju odgovornih

Takođe, u rezoluciji se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena. Poziva se na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.

EP navodi i da “duboko žali” zbog opstrukcije pravde u procesuiranju odgovornih za urušavanje nadstrešnice i osuđuje kampanje blaćenja u provladinim medijima protiv sudija i tužilaca koji rade na sprovođenju vladavine prava.

EP osuđuje i „odmazdu“ Vlade Srbije protiv zaposlenih u sektorima obrazovanja i kulture zbog podrške protestima, uključujući otkaze, smanjenje plata, povlačenje finansiranja javnih univerziteta i prisustvo policije u zgradama univerziteta“.

Rezolucijom se srpske vlasti pozivaju da odmah obnove finansiranje univerziteta, a nadležne institucije da obezede neometano učešće akademske i istraživačke zajednice u projektima koje finansira EU, prenosi N1.

„EP je duboko zabrinut zbog brojnih izveštaja da su pojedinci sa kriminalnom prošlošću mobilisani od strane vladajuće stranke u kontraprotestnim aktivnostima, pri čemu su napadali demonstrante pirotehnikom, čime su dodatno povećali tenzije, nasilje i polarizaciju u zemlji“, ističe se.

Ukazuje se da se uticaj Kine u Srbiji značajno povećao poslednjih godina kroz velike infrastrukturne investicije, što izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, usklađenošću sa standardima EU i poštovanjem ekoloških propisa.

„Uzimajući u obzir da je projekat stanice bio deo brze železnice Beograd–Budimpešta i realizovan u okviru međuvladinog sporazuma Srbija–Kina, van redovnog okvira Zakona o javnim nabavkama, od strane dve kineske kompanije, uzimajući u obzir da je u izveštaju Komisije za 2024. već bilo upozoreno na zaobilaženje pravila o nabavkama putem takvih sporazuma, uzimajući u obzir da je u martu 2025. Evropska kancelarija javnog tužioca (EPPO) pokrenula istragu o mogućoj zloupotrebi sredstava Evropske unije dodeljenih za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu„, poručuje se u rezoluciji.

Najveći protesti u istoriji Srbije

U rezoluciji se navodi da je pad nadstrešnice izazvao „nezabeležene“ proteste širom zemlje, koje su predvodili studenti, koji zahtevaju pravdu, institucionalnu odgovornost, transparentnost, vanredne izbore, njihov integritet, poštovanje građanskih sloboda, podelu vlasti, slobodu medija, kraj sistemske korupcije, kao i ulaganje u obrazovanje.

Dodaje se da je od februara do kraja septembra održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta i 1.200 lokalnih zajednica, uključujući i najveći protest u istoriji Srbije, 15. marta, a potom i drugi po veličini 28. juna, čime je, kako se ocenjuje, to postao najveći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.

Dodaje se i da su srpske vlasti pribegle nasilju protiv političkih protivnika i upotrebi prekomerne sile protiv demonstranata širom zemlje i ocenjuje da je od početka godine represija eskalirala. Podseća se i da su, prema nezavisnim izvorima, demonstranti 15. marta napadnuti zvučim oružjem (takozvani „zvučni top“) i ocenjuje da to izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu proporcionalnosti i zakonitosti upotrebe sile – uključujiči i slučaj Marka Krička.

U rezoluciji se ističe da se od avgusta nasilje dodatno pojačalo, kao i da su bezbednosne agencije nezakonito snimale i emitovale privatne razgovore, koji su korišćeni da se studenti i aktivisti optuže za pripremu dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, dok je elitna vojna jedinica Kobre bila raspoređena i čak u jednom slučaju koristila bojevu municiju. Dodatno, visoki zvaničnici se pozivaju da prekinu sa zapaljivom retorikom koja podstiče neprijateljstvo ili nasije, kao i upotrebu nezakonitog nadzora protiv demonstranata.

Navodi se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koristio „dehumanizujući jezik i prema političarima iz EU, uključujući članove Evropskog parlamenta, koji su izrazili podršku demonstrantima“.

EP poziva srpske vlasti na hitnu i potpunu primenu svih preporuka OEBS i ODIHR kako bi se obezbedili slobodni i fer izbori u Srbiji, a naročito onih koje se odnose na nezavisnu reviziju biračkog spiska, transparentno i pluralističko imenovanje članova Saveta REM i obezbeđivanje fer i jednakog pristupa vremenu emitovanja na RTS svim političkim akterima.

Takođe, EP poziva srpske vlasti da sprovedu sveobuhvatnu tehničku, bezbednosnu i potpuno transparentnu inspekciju svim infrastrukturnih objekata, uključujući duž železničke linije od Beograda do granice sa Mađarskom kako bi se osigurala njihova strukturna stabilnost, bezbednost i usklađenost sa međunarodnim standardima.

Navodi se, pored svega, i da evroposlanici podržavaju raspoređivanje ad hok misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta, i poziva se Evropska komisija da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv odgovornih za teška kršenja zakona i ljudskih prava, prenela je novinska agencija Beta.

Šta znamo o evropskoj zabrani ruskog gasa: Da li je zabranjen i tranzit i kako će se snabdevati Evropa?