Evropski sud za ljudska prava odlučio: Srbija mora da isplati odštetu muškarcu koji je 26 dana bio nezakonito pritvoren na aerodromu

Evropski sud za ljudska prava presudio je da je Srbija povredila pravo na slobodu i bezbednost jednog državljanina Irana, koji je 2016. godine zadržan u tranzitnoj zoni beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ više od tri nedelje, bez odluke o pritvoru, u sobi bez kreveta i grejanja, a nakon što mu je odbijen ulazak u zemlju zbog korišćenja falsifikovanog pasoša. Zbog toga, Srbija mora da plati odštetu od 1.800 evra, ali i troškove postupka.

H.G.D, muškarac iz Irana čiji identitet nije otkriven, sleteo je iz Istanbula u Beograd 31. oktobra 2016. godine i pokušao da uđe u Srbiju koristeći falsifikovani izraelski pasoš. Granična policija mu je odbila ulazak u zemlju i naložila da se vrati u Tursku, što je on odbio.

Nakon toga, muškarac je smešten u prostorije tranzitne zone, koje inače jesu namenjene osobama kojima nije dozvoljen ulazak u zemlju. Tu je proveo narednih 26 dana – u prostoriji bez kreveta, grejanja i sanitarnog čvora, pod stalnim nadzorom policije. Istovremeno, važeći zakon nije predviđao donošenje formalne odluke o pritvoru ili proterivanju u ovakvim slučajevima, pa se boravak u tranzitnoj zoni nije smatrao lišavanjem slobode.

Tek nakon 26 dana, on je prebačen u pritvorsku prostoriju Uprave granične policije gde je proveo narednih 48 sati, i to jer je policija donela rešenje o zadržavanju u vezi sa optužbama za korišćenje lažnog dokumenta. Nakon 48 sati, muškarac je prebačen u Centar za azil.

Ipak, zbog toga što se boravak u tranzitnoj zoni nije smatrao lišavanjem slobode, ni Ustavni sud, koji je 2019. godine razmatrao ustavnu žalbu Beogradskog centra za ljudska prava u ime oštećenog muškarca, nije smatrao da je došlo do povrede prava. Međutim, muškarac je krajem 2019. godine podneo žalbu i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. On je tvrdio da je bio pritvoren bez obaveštenja o razlozima pritvaranja, bez izvođenja pred sud i bez obezbeđenog prevodioca na njegov maternji jezik. Tvrdio je i da su mu povređena prava da ospori zakonitost pritvora i da traži nadoknadu štete.

Šta je utvrdio Evropski sud?

Sud u Strazburu utvrdio je da je ovaj muškarac bio faktički pritvoren bez zakonskog osnova i bez mogućnosti da ospori zakonitost tog pritvora, što predstavlja kršenje člana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Takođe, Evropski sud je utvrdio da je Vlada Srbije tvrdila da samo lica lišena slobode, pod određenim uslovima, imaju pravo na nadoknadu štete. Ova situacija se, kako je već navedeno, nije smatrala, po domaćem zakonodavstvu, lišavanjem slobode. I ovo je Sud ocenio kao kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je zaključio da je Srbija prekršila tri stavke člana 5 Konvencije – pravo na slobodu, pravo da se pritvor preispita pred sudom i pravo na naknadu štete zbog nezakonitog lišavanja slobode. Zbog toga Srbija oštećenom muškarcu treba da isplati 1.800 evra na ime nematerijalne štete i još 300 evra za troškove postupka.

Ukoliko naknada ne bude isplaćena u roku od tri meseca, Srbiji će biti obračunata i zatezna kamata koja je u visini kamatne stope Evropske centralne banke uvećane za tri procentna poena.

Sud je odbacio ostale navode muškarca, uključujući tvrdnju da nije bio obavešten o razlozima svog zadržavanja, jer je, kako se navodi, morao biti svestan da mu je ulazak odbijen zbog falsifikovanog pasoša.

Evropski sud za ljudska prava dobio odgovor države o korišćenju zvučnog topa na protestu